Кремљ против „руског Закерберга”

Осим што тврди да технички не може да одговори на захтев јер се кључ за сваку комуникацију налази на самим уређајима, извршни директор „Телеграма” Павел Дуров каже да је одлука агенције неуставна и обећава да ће наставити борбу за права руског народа на тајност комуникације.

„Приватност није на продају. Не би требало правити компромисе око људских права због страха или похлепе”, написао је Дуров на мрежи „Вконтакте”, руској варијанти „Фејсбука”, у чијем је оснивању такође учествовао. „Телеграм” је постао и алат за ширење терористичке пропаганде, што је честа судбина сервиса фокусираних на заштиту приватности.

Путинови  критичари кажу да овде ипак није посреди тежња власти да доскочи терористима скривеним иза енкрипције, већ да затвори сваку платформу за критику Кремља. Осим што размењују поруке, корисници на „Телеграму” прате разне канале сходно интересовањима. На некима од њих анонимно се објављују актуелне вести и анализе, а често и прљав веш о политичарима.  

Руси чине седам одсто од укупно 200 милиона корисника „Телеграма”. Блокаду заобилазе помоћу виртуелних приватних мрежа (ВПН), које маскирају локацију корисника. Како су објавили локални медији, тако се, изгледа, сналазе и политичари. Најмање шест посланика, неколико чланова владе и званичника Кремља виђени су да користе апликацију после забране.  

Одлучна да спроведе блокаду, регулаторна агенција је отишла толико далеко да је блокирала скоро 20 милиона ај-пи адреса, пореметивши функционисање сервиса који немају везе са „Телеграмом”.

Павел Дуров је позвао на „дигитални отпор”, обећавши милионе долара компанијама које омогућавају заобилазан начин приступа забрањеном садржају путем ВПН или прокси сервера. Руски Закерберг, како зову младог технолошког предузетника, оснивач је друштвене мреже „Вконтакте”, популарне у целом бившем СССР-у, али је након вишегодишњег притиска власти 2014. продао свој удео.

Отад је у некој врсти добровољног егзила и гласно критикује политику Кремља у гушењу слобода на интернету. Наводно се замерио властима још 2011. године, за време антивладиних демонстрација када је одбио да затвори странице организатора.

Данас је „руски Фејсбук” део империје најбогатијег Руса, Кремљу блиског милијардера Алишера Усманова, који ће посредно имати користи и од забране „Телеграма”. Наиме, у његовом царству је неколико сличних сервиса, укључујући „Ај-Си-Кју”, којег јавно хвали Путинов саветник за интернет.

Дуров је познат и по томе што је 2013. понудио да запосли Едварда Сноудена када је овај добио азил у Русији. Амерички узбуњивач је сада на „Твитеру” похвалио став директора „Телеграма”, а критиковао је „тоталитарни захтев Кремља” да добије приступ приватној комуникацији.

Макрон тражи замену за „Телеграм”

„Телеграм” је одиграо важну улогу у изборној кампањи Емануела Макрона, али већ неко време сигурносно решење на телефонима владиних званичника блокира употребу и ове апликације и „Воцапа”.

Како је ове седмице саопштило министарство за дигиталну управу, Француска ради на домаћем сервису за поруке са енкрипцијом коју не врше ни америчке ни руске фирме како би осигурала поверљивост комуникације и спречила штету у случају компромитовања података. Апликацију тренутно тестира двадесетак службеника и до лета би требало да буде обавезна за целу владу.