Kremlj protiv „ruskog Zakerberga”

Osim što tvrdi da tehnički ne može da odgovori na zahtev jer se ključ za svaku komunikaciju nalazi na samim uređajima, izvršni direktor „Telegrama” Pavel Durov kaže da je odluka agencije neustavna i obećava da će nastaviti borbu za prava ruskog naroda na tajnost komunikacije.

„Privatnost nije na prodaju. Ne bi trebalo praviti kompromise oko ljudskih prava zbog straha ili pohlepe”, napisao je Durov na mreži „Vkontakte”, ruskoj varijanti „Fejsbuka”, u čijem je osnivanju takođe učestvovao. „Telegram” je postao i alat za širenje terorističke propagande, što je česta sudbina servisa fokusiranih na zaštitu privatnosti.

Putinovi  kritičari kažu da ovde ipak nije posredi težnja vlasti da doskoči teroristima skrivenim iza enkripcije, već da zatvori svaku platformu za kritiku Kremlja. Osim što razmenjuju poruke, korisnici na „Telegramu” prate razne kanale shodno interesovanjima. Na nekima od njih anonimno se objavljuju aktuelne vesti i analize, a često i prljav veš o političarima.  

Rusi čine sedam odsto od ukupno 200 miliona korisnika „Telegrama”. Blokadu zaobilaze pomoću virtuelnih privatnih mreža (VPN), koje maskiraju lokaciju korisnika. Kako su objavili lokalni mediji, tako se, izgleda, snalaze i političari. Najmanje šest poslanika, nekoliko članova vlade i zvaničnika Kremlja viđeni su da koriste aplikaciju posle zabrane.  

Odlučna da sprovede blokadu, regulatorna agencija je otišla toliko daleko da je blokirala skoro 20 miliona aj-pi adresa, poremetivši funkcionisanje servisa koji nemaju veze sa „Telegramom”.

Pavel Durov je pozvao na „digitalni otpor”, obećavši milione dolara kompanijama koje omogućavaju zaobilazan način pristupa zabranjenom sadržaju putem VPN ili proksi servera. Ruski Zakerberg, kako zovu mladog tehnološkog preduzetnika, osnivač je društvene mreže „Vkontakte”, popularne u celom bivšem SSSR-u, ali je nakon višegodišnjeg pritiska vlasti 2014. prodao svoj udeo.

Otad je u nekoj vrsti dobrovoljnog egzila i glasno kritikuje politiku Kremlja u gušenju sloboda na internetu. Navodno se zamerio vlastima još 2011. godine, za vreme antivladinih demonstracija kada je odbio da zatvori stranice organizatora.

Danas je „ruski Fejsbuk” deo imperije najbogatijeg Rusa, Kremlju bliskog milijardera Ališera Usmanova, koji će posredno imati koristi i od zabrane „Telegrama”. Naime, u njegovom carstvu je nekoliko sličnih servisa, uključujući „Aj-Si-Kju”, kojeg javno hvali Putinov savetnik za internet.

Durov je poznat i po tome što je 2013. ponudio da zaposli Edvarda Snoudena kada je ovaj dobio azil u Rusiji. Američki uzbunjivač je sada na „Tviteru” pohvalio stav direktora „Telegrama”, a kritikovao je „totalitarni zahtev Kremlja” da dobije pristup privatnoj komunikaciji.

Makron traži zamenu za „Telegram”

„Telegram” je odigrao važnu ulogu u izbornoj kampanji Emanuela Makrona, ali već neko vreme sigurnosno rešenje na telefonima vladinih zvaničnika blokira upotrebu i ove aplikacije i „Vocapa”.

Kako je ove sedmice saopštilo ministarstvo za digitalnu upravu, Francuska radi na domaćem servisu za poruke sa enkripcijom koju ne vrše ni američke ni ruske firme kako bi osigurala poverljivost komunikacije i sprečila štetu u slučaju kompromitovanja podataka. Aplikaciju trenutno testira dvadesetak službenika i do leta bi trebalo da bude obavezna za celu vladu.