Либијa опет на ивици расула

Исто­вре­ме­но, са за­па­да Ли­би­је Фа­јиз ел Са­раџ, шеф пре­ла­зне вла­де у Три­по­ли­ју ко­ју не при­зна­је па­ра­лел­на власт на ис­то­ку (са се­ди­штем у Бај­ди, То­бру­ку и Бен­га­зи­ју), на­гла­ша­вао је да не­ма ни­ка­квих ве­сти о љу­том про­тив­ни­ку Хаф­та­ру. Од упло­вља­ва­ња Фа­ји­за ел Са­ра­џа у Ли­би­ју – на ита­ли­јан­ској кор­ве­ти из Ту­ни­са, а под за­шти­том УН мар­та 2016 – мар­шал Хаф­тар све до­не­дав­но енер­гич­но је од­би­јао сва­ку по­ми­сао о са­рад­њи са иза­сла­ни­ци­ма УН и евен­ту­ал­ној по­де­ли вла­сти са Са­ра­џом.

По­чет­ком про­шле сед­ни­це Га­сам Са­ла­ме, нај­но­ви­ји спе­ци­јал­ни иза­сла­ник УН за Ли­би­ју (пе­ти од 2011. го­ди­не), у ин­тер­вјуу да­том ТВ Ал­на­ба  от­крио је да је са Хаф­та­ром у бо­ле­снич­кој по­сте­љи у Па­ри­зу оба­вио де­се­то­ми­нут­ни те­ле­фон­ски раз­го­вор о те­ку­ћој кри­зи у зе­мљи. Са­ла­ме је дан ка­сни­је бр­же-бо­ље тра­жио од те те­ле­ви­зи­је да по­ву­че сни­мак ње­го­ве из­ја­ве о раз­го­во­ру са мар­ша­лом. По­сле тог не­у­спе­лог по­ку­ша­ја за­та­шка­ва­ња Ан­то­нио Гу­те­рес, ге­не­рал­ни се­кре­тар УН, упо­зо­рио је да ли­биј­ска кри­за „ ису­ви­ше ду­го тра­је“.

„Вре­ме је за окон­ча­ње су­ко­ба. Свим ли­биј­ским ин­сти­ту­ци­ја­ма нео­п­ход­на је све­жа крв, да би по­вра­ти­ле ле­ги­ти­ми­тет.”

Ис­ток Ли­би­је – пред­во­ђен мар­ша­лом Хаф­та­ром – одав­но сум­ња у мо­ти­ве свет­ске ор­га­ни­за­ци­је у Ли­би­ји. 

По Хаф­та­ру, УН су Ли­би­ји 2015. го­ди­не на­мет­ну­ле ми­ров­ни спо­ра­зум без кон­сул­та­ци­ја са вој­но-по­ли­тич­ким сна­га­ма на ис­то­ку зе­мље, усто­ли­чи­ле Са­ра­џа и тим ње­го­вих са­рад­ни­ка про­бра­них у ино­стран­ству, да би по­том од­ре­ди­ле и да­тум оп­штих из­бо­ра (у сеп­тем­бру, или нај­ка­сни­је до кра­ја ове го­ди­не). Хаф­тар је не­дав­но ми­ров­ни план УН за Ли­би­ју про­гла­сио „мр­тво­ро­ђен­че­том”, док је пар­ла­мент у То­бру­ку 17. апри­ла оп­ту­жио Свет­ску ор­га­ни­за­ци­ју за „не­до­пу­сти­во ме­ша­ње у по­сло­ве Ли­би­је и на­ме­та­ње из­бо­ра”. 

Исто­вре­ме­но, мар­шал Хаф­тар од по­врат­ка у до­мо­ви­ну из САД (са аме­рич­ким па­со­шем) 2011. го­ди­не и от­по­чи­ња­ња вој­не офан­зи­ве „про­тив ислам­ских те­ро­ри­ста” 2014. ни­ка­да ни­је пре­те­ра­но крио ам­би­ци­је да јед­ног да­на по­ста­не, као и ње­гов шеф Му­а­мер ел Га­да­фи – чел­ни чо­век Ли­би­је. 

Хаф­та­ро­во сме­шта­ње у Вал де Гра­су отво­ри­ло је са­да но­ву по­ли­тич­ку за­го­нет­ку за Ли­би­ју. 

Ако вла­да у Три­по­ли­ју не­ма ши­ро­ку по­др­шку чак ни на за­па­ду зе­мље, а ис­ток Ли­би­је мо­жда оста­је без чвр­стог пред­вод­ни­ка, ко ће са обе стра­не уру­ше­не др­жа­ве успе­шно пред­во­ди­ти пре­го­во­ре о по­нов­ном ује­ди­ње­њу зе­мље – на че­му ин­си­сти­ра­ју УН? 

У ме­ђу­вре­ме­ну,  Хаф­та­ро­ва ЛНА ових да­на спре­ма за удар на „ле­гло исла­ми­ста” у Дер­ни, а не­по­зна­ти на­па­да­чи ту­ку по аеро­дро­му у Три­по­ли­ју.