Libija opet na ivici rasula

Isto­vre­me­no, sa za­pa­da Li­bi­je Fa­jiz el Sa­radž, šef pre­la­zne vla­de u Tri­po­li­ju ko­ju ne pri­zna­je pa­ra­lel­na vlast na is­to­ku (sa se­di­štem u Baj­di, To­bru­ku i Ben­ga­zi­ju), na­gla­ša­vao je da ne­ma ni­ka­kvih ve­sti o lju­tom pro­tiv­ni­ku Haf­ta­ru. Od uplo­vlja­va­nja Fa­ji­za el Sa­ra­dža u Li­bi­ju – na ita­li­jan­skoj kor­ve­ti iz Tu­ni­sa, a pod za­šti­tom UN mar­ta 2016 – mar­šal Haf­tar sve do­ne­dav­no ener­gič­no je od­bi­jao sva­ku po­mi­sao o sa­rad­nji sa iza­sla­ni­ci­ma UN i even­tu­al­noj po­de­li vla­sti sa Sa­ra­džom.

Po­čet­kom pro­šle sed­ni­ce Ga­sam Sa­la­me, naj­no­vi­ji spe­ci­jal­ni iza­sla­nik UN za Li­bi­ju (pe­ti od 2011. go­di­ne), u in­ter­vjuu da­tom TV Al­na­ba  ot­krio je da je sa Haf­ta­rom u bo­le­snič­koj po­ste­lji u Pa­ri­zu oba­vio de­se­to­mi­nut­ni te­le­fon­ski raz­go­vor o te­ku­ćoj kri­zi u ze­mlji. Sa­la­me je dan ka­sni­je br­že-bo­lje tra­žio od te te­le­vi­zi­je da po­vu­če sni­mak nje­go­ve iz­ja­ve o raz­go­vo­ru sa mar­ša­lom. Po­sle tog ne­u­spe­log po­ku­ša­ja za­ta­ška­va­nja An­to­nio Gu­te­res, ge­ne­ral­ni se­kre­tar UN, upo­zo­rio je da li­bij­ska kri­za „ isu­vi­še du­go tra­je“.

„Vre­me je za okon­ča­nje su­ko­ba. Svim li­bij­skim in­sti­tu­ci­ja­ma neo­p­hod­na je sve­ža krv, da bi po­vra­ti­le le­gi­ti­mi­tet.”

Is­tok Li­bi­je – pred­vo­đen mar­ša­lom Haf­ta­rom – odav­no sum­nja u mo­ti­ve svet­ske or­ga­ni­za­ci­je u Li­bi­ji. 

Po Haf­ta­ru, UN su Li­bi­ji 2015. go­di­ne na­met­nu­le mi­rov­ni spo­ra­zum bez kon­sul­ta­ci­ja sa voj­no-po­li­tič­kim sna­ga­ma na is­to­ku ze­mlje, usto­li­či­le Sa­ra­dža i tim nje­go­vih sa­rad­ni­ka pro­bra­nih u ino­stran­stvu, da bi po­tom od­re­di­le i da­tum op­štih iz­bo­ra (u sep­tem­bru, ili naj­ka­sni­je do kra­ja ove go­di­ne). Haf­tar je ne­dav­no mi­rov­ni plan UN za Li­bi­ju pro­gla­sio „mr­tvo­ro­đen­če­tom”, dok je par­la­ment u To­bru­ku 17. apri­la op­tu­žio Svet­sku or­ga­ni­za­ci­ju za „ne­do­pu­sti­vo me­ša­nje u po­slo­ve Li­bi­je i na­me­ta­nje iz­bo­ra”. 

Isto­vre­me­no, mar­šal Haf­tar od po­vrat­ka u do­mo­vi­nu iz SAD (sa ame­rič­kim pa­so­šem) 2011. go­di­ne i ot­po­či­nja­nja voj­ne ofan­zi­ve „pro­tiv islam­skih te­ro­ri­sta” 2014. ni­ka­da ni­je pre­te­ra­no krio am­bi­ci­je da jed­nog da­na po­sta­ne, kao i nje­gov šef Mu­a­mer el Ga­da­fi – čel­ni čo­vek Li­bi­je. 

Haf­ta­ro­vo sme­šta­nje u Val de Gra­su otvo­ri­lo je sa­da no­vu po­li­tič­ku za­go­net­ku za Li­bi­ju. 

Ako vla­da u Tri­po­li­ju ne­ma ši­ro­ku po­dr­šku čak ni na za­pa­du ze­mlje, a is­tok Li­bi­je mo­žda osta­je bez čvr­stog pred­vod­ni­ka, ko će sa obe stra­ne uru­še­ne dr­ža­ve uspe­šno pred­vo­di­ti pre­go­vo­re o po­nov­nom uje­di­nje­nju ze­mlje – na če­mu in­si­sti­ra­ju UN? 

U me­đu­vre­me­nu,  Haf­ta­ro­va LNA ovih da­na spre­ma za udar na „le­glo isla­mi­sta” u Der­ni, a ne­po­zna­ti na­pa­da­či tu­ku po aero­dro­mu u Tri­po­li­ju.