Факултети ће формирати центре за сарадњу с привредом
Десеточлани стручни тим министарства просвете за реформу високог образовања (Higher Education Reform Experts Team), формиран у јануару ове године, најављује за следећа два месеца одржавање четири конференције посвећене променама у раду наших универзитета.
Први скуп биће одржан већ у среду, 25. априла, последњи крајем јуна. Председник овог стручног тима др Драган Лончар, професор Економског факултета у Београду, каже да конференције треба да помогну министарству просвете да дође до нових решења у области високог образовања.
Почетна дебата биће посвећена анализи бодовног система, који за сваку годину студија предвиђа по 60 ЕСП бодова као сведочанство о томе да је студент током школске године имао одређене обавезе и да је слушао одређени број сати наставе. Анализа стручног тима припремљена за најављену конференцију показује, наводи Лончар, да у тим оптерећењима постоје одступања, јер је на неким годинама студија регистрована преоптерећеност студената, а у неким слабија оптерећеност.
Стручни тим би требало да понуди опште корективне мере за уједначавање радних учинака академаца.
На истој конференцији биће речи и о такозваном доживотном учењу, што се односи на представнике старије генерације који немају могућност да брзо и квалитетно стекну ново образовање. Друга конференција, заказана за 15. мај, биће посвећена интернационализацији наших универзитет. То с једне стране подразумева пораст броја иностраних студената код нас, уз истовремено стицање што већег броја међународних акредитација наших факултета.
Како наши факултети могу да привуку већи број страних студената? Пре свега, већим бројем студијских програма на енглеском језику.
Други вид интернационализације – међународна акредитација овдашњих факултета – подразумева, између осталог, да угледна међународна акредитациона тела (европски EQUIS, амерички AACSB) констатују да је нека наша високошколска установа испунила одговарајуће стандарде квалитета наставе.
Зашто су важне ове акредитације? Лончар их назива неком врстом „екстерног здравог притиска” на наше школске установе да усвоје најбоље праксе водећих светских универзитета и да функционишу према њиховим стандардима. То подразумева да наши наставници повремено предају на универзитетима у иностранству, да у Србији имамо више гостујућих професора. Такође, да део наших студената учи семестар-два у иностранству и да страни студенти на исти начин долазе код нас. Па и да наши научници објављују више радова у иностраним часописима итд.
Трећа конференција Стручног тима за реформу високог образовања, заказана за 31. мај, биће посвећена социјалној димензији образовања, економском положају студената и могућностима да се он поправи. Лончар помиње и могућност флексибилног запошљавања ових високошколаца тако што би током студија могли истовремено да обављају повремене послове и тако донекле финансирају своје школовање. Део припрема за ову конференцију је и израда демографског профила и социјалне карте студената у Србији.
Скуп који ће бити одржан крајем јуна биће посвећен сарадњи наших универзитета с привредом. „Политикин” саговорник наводи да ће у припреми ове конференције проф. др Ненад Зрнић анализирати сарадњу универзитета са привредама у Француској, Аустрији, Шпанији и Пољској. Тако ћемо сазнати како други успостављају ове везе, а већ сад помиње могућност формирања наших факултетских центара за сарадњу с привредом.
„Политикин” саговорник напомиње да је министарство просвете најавило да ће почети и са радом на стратегији развоја високог образовања за период од 2020. до 2030. године, а очекује се да један од учесника у креирању те стратегије буде и Стручни тим за реформу високог образовања.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
