Опустошено нишко виногорје

Ниш – Познато нишко виногорје последњих година катастрофално је опустошено. Различите биљне болести, нарочито вирус фитоплазме, уништиле су, према садашњим проценама, најмање 1.000 хектара под виновом лозом. Све до сада предузете акције нису дале очекиване резултате.

– Последице су видљиве голим оком – каже за „Политику” Срећко Ристић, из Сићева, где се више од једног века виноградарству посвећује велика пажња и где се налази надалеко позната виноградарска задруга:

– Пре више од деценије, са подручја Сићевачког виногорја испоручивали смо домаћем и иностраном тржишту по неколико хиљада вагона грожђа и то када је род био просечан. Било је година када је и по 5.000 вагона одлазило из нашег и суседних виногорја у Малчи и Матејевцу. Данас, међутим, једва да се скупи пар стотина вагона. Дошли смо у ситуацију да за наставак традиционалне производње вина морамо да купујемо грожђе – истиче Ристић.

Фитоплазма је уништила чак 80 одсто засада под виновом лозом у нишком крају, каже за наш лист Слободан Живковић из Регионалног задружног савеза у Нишу. Потребно је потпуно очистити уништени чокот и обновити винограде, али пољопривредници се тешко одлучују за тако нешто и поред понуђене помоћи.

У Регионалној привреднојкомори нам је речено да је Министарство пољопривреде још у лето 2003. донело уредбу о подстицају развоја аграра, којом се пољопривредним произвођачима нуде средства за унапређење сточарства, производње индустријског биља и посебно за спасавање винограда од пропадања и обнову виногорја. Држава нуди од 200.000 до 800.000 динара по хектару за нову или обновљену производњу, зависно која је област пољопривреде предвиђена уредбом. Највише се нуди управо произвођачима грожђа и винове лозе, а једини услов јесте да произвођачи имају регистровано пољопривредно газдинство.

За фитоплазму, која уништава српске винограде и због које сви засади захваћени овим вирусом морају да се раскрче, нема лека, речено нам је у Институту за виноградарство у Нишу. Држава даје и по 80.000 динара само за рашчишћавање сваког хектара винограда, јер ће се тиме цело подручје очистити од вироза и болести.

Проблем је, међутим, истичу виноградари, што није баш лако пронаћи безвирусне сорте за обнову винограда. У понуди су домаће сорте, које су јефтиније (око 50 динара по чокоту), али и стране (из Италије и Француске) које коштају и до 200 динара по чокоту.

Виноградари са којима смо разговарали у Малчи, код Ниша, истичу да понуда министарства јесте примамљива и да нису за њу незаинтересовани, како изгледа на први поглед. Једино, кажу, нису баш сигурни да ће са италијанским или француским сортама производња грожђа бити успешна као некада, када се на том подручју гајила домаћа винова лоза.