Музика у Житном магацину

Пољопривредни град ниче на селу, у Новом Милошеву, највећем руралном насељу у средњем и северном Банату. Већ се сада види да ће то да буде најуспешнија реконструкција некадашњих економских целина у нашем ратарству о чему се већ деценијама машта по целој Војводини.

У овом делу наше земље зјапе празни некадашњи домови културе, складишта жита, машински паркови и разна друга окупљалишта које је прегазило време. Она прашњава чаме у сенци огромних силоса, правих дивова од трактора и комбајна, окружених са све мање људи. Реконструкцијом се враћа живот у места у којима су некада радили и живели знојни ратари, њихове марљиве жене и необуздана деца.

Трајао 180 година

– Вредност реконструисаног комплекса у Новом Милошеву може се сагледавати и процењивати само у општем склопу оближњег дворца Карачоњи. С њим Житни магацин са Котарком и управном зградом представља јединствен комплекс који није мењао изглед и намену преко 180 година. Поред три сачувана објекта у оквиру ,,Пољопривредног града”, чији се коначни изглед сада увелико формира, налазили су се још и бројни други објекти, међу којима су се истицали зимска и летња штала са мермерним валовима – појилима, велика ковачка и машинбраварска радионица, шупе и оставе за пољопривредну механизацију и опрему, свињци и кокошињци за потребе снабдевања дворца, те бројни други објекти за смештај чиновника, управитеља имања, бројне послуге и осталих запослених на велепоседу. Сви објекти су били стилски потпуно уједначени, грађени су од квалитетног материјала, покривени бибер црепом, што је за почетак 19. века био велики луксуз. До данас се очувало десетак објеката који сведоче о економској моћи породице Карачоњи –прича Драган Раушки, родоначелник и главни носилац посла у остваривању идеје о реконструкцији велелепног имања.

Грађевине су и сведоци бурних догађања на граници између два царства. Оне говоре и показују како у ондашњем богатству нису сви једнако уживали.

Тако је у великом преокрету пред долазак Српске војске пред крај Великог рата 1918. а након повлачења аустроугарских велможа, и пре богатих кућа, опљачкан Житни магацин, јер је велика већина становништва била гладна. Односило се жито, јечам, просо и остала храна која се ту чувала.

После Првог светског рата Житни магацин купила је породица Хајм, која започиње трговину житом, уз основну поштанску делатност. Након Другог светског рата оснива се задруга која откупљује објекат и он задржава намену.

Симбол напретка Баната

Од почетка деведесетих година двадесетог века, појавом модерних силоса, Житни магацин губи намену и тражи му се нова функција. Залагањем бројних локалних и општинских субјеката, овај велелепни објекат полако постаје простор за излагање бројних експоната, у склопу Котарке, где је смештен Завичајни музеј Новог Милошева.

То је и симбол некадашњег економског напретка овог дела Баната, који се настанком велепоседа – спахилука одвијао кроз нагли развој пољопривреде од почетка 19. па до скоро половине 20. века. Од ослобођења од Турака у 18. веку Банат је имао улогу једног дела ,,житнице” Аустрије. Уз то долази и до градитељске експанзије, а нарочито се водило рачуна о изградњи саобраћајница и привредних објеката: путева, канала за исушивање мочвара, долми на водотоцима, складишта за пољопривредне производе. Житне јаме укопане у земљу заменили су житни магацини у којима се убирао порез кроз жито.

У тим временима појавили су се и први ,,житарски трговци”. Како је жито представљало уносну берзанску робу, објекти за смештај жита грађени су квалитетно са посебном пажњом. Интересантно је да су жито истоварале углавном жене, пошто су мушкарци били на њивама.

Први покушаји оснивања музеја везују се за трговачку породицу Ђорђа Бауера и његовог сина Акоша и њихових активности око прикупљања антиквитета. Поред стилског намештаја сакупљали су и бројне предмете везане за Ново Милошево и околину. Ту је и кућа др Ђорђа Јоановића, бечког студента и лекара, једног од оснивача Медицинског факултета у Београду. Уређена је по манирима бечких салона. Акош Бауер је, по сведочењу ћерке Илонке, често спомињао идеју да Ново Милошево добије музеј. Та идеја није била остварива ни пре, а ни после Другог светског рата. Једино су борци, учесници Другог светског рата сакупили предмете и фотографије везане за НОБ и у Омладинском дому је направљена скромна поставка. Поставка се затим сели у Дом пензионера, где је била смештена до 2014. године.

Након тога, идеју за оснивање музеја у Новом Милошеву остварио је у приватној режији Миливој Жеравица. Седамдесетих година прошлог века Миливој је у неком селу у Шумадији видео трактор сличан оном који је његовој породици био конфискован након Другог светског рата. С тим трактором је било још неколико старих трактора који су били спремни за извоз. После ценкања и натезања с власником, уз негодовање сопствене породице, он их је откупио, донео у Милошево и тако је настао зачетак приватног Музеја ,,Жеравица”. Музеј данас представља један од значајнијих музеја пољопривредних машина у овом делу Европе.

Наставак идеје о оснивању Завичајног музеја у Новом Милошеву почео је да се реализује 1994. године, када су мештани сами почели да сакупљају експонате по селу да би се представили у Новом Саду. Простор у коме је требало да се организује изложба био је заиста огроман. Требало је пронаћи велики број адекватних експоната, разврстати их и негде их сместити.

– Простор за смештај је пронађен у просторијама моје куће, на њеном тавану и по шупама. Укључено је много добровољаца који су као ,,доушници” јављали за пронађене предмете. За кратко време је сакупљено неколико стотина комада разноразних предмета. Сакупљени су: покућство, текстилни предмети, пољопривредни и мајсторски алат, фотографије. ,,Дани Милошева у Новом Саду” су успешно организовани 1995. године – прича Драган Раушки.

Изложбе у Котарки

Све оно што је тада од старинских предмета сакупљено представљало је језгро за будући Новомилошевачки музеј. Идеју о адаптацији Житног магацина пратили су планови за адаптацију Котарке и Житног магацина.

Завод за заштиту споменика културе Зрењанин одиграо је кључну улогу у реконструкцији магацина која је почела 2014. године.

Од половине 2015. у Житном магацину и Котарци одржавају се књижевне вечери, концерти, изложбе, а бројни посетиоци походе Ново Милошево и његове знаменитости.