Muzika u Žitnom magacinu

Poljoprivredni grad niče na selu, u Novom Miloševu, najvećem ruralnom naselju u srednjem i severnom Banatu. Već se sada vidi da će to da bude najuspešnija rekonstrukcija nekadašnjih ekonomskih celina u našem ratarstvu o čemu se već decenijama mašta po celoj Vojvodini.

U ovom delu naše zemlje zjape prazni nekadašnji domovi kulture, skladišta žita, mašinski parkovi i razna druga okupljališta koje je pregazilo vreme. Ona prašnjava čame u senci ogromnih silosa, pravih divova od traktora i kombajna, okruženih sa sve manje ljudi. Rekonstrukcijom se vraća život u mesta u kojima su nekada radili i živeli znojni ratari, njihove marljive žene i neobuzdana deca.

Trajao 180 godina

– Vrednost rekonstruisanog kompleksa u Novom Miloševu može se sagledavati i procenjivati samo u opštem sklopu obližnjeg dvorca Karačonji. S njim Žitni magacin sa Kotarkom i upravnom zgradom predstavlja jedinstven kompleks koji nije menjao izgled i namenu preko 180 godina. Pored tri sačuvana objekta u okviru ,,Poljoprivrednog grada”, čiji se konačni izgled sada uveliko formira, nalazili su se još i brojni drugi objekti, među kojima su se isticali zimska i letnja štala sa mermernim valovima – pojilima, velika kovačka i mašinbravarska radionica, šupe i ostave za poljoprivrednu mehanizaciju i opremu, svinjci i kokošinjci za potrebe snabdevanja dvorca, te brojni drugi objekti za smeštaj činovnika, upravitelja imanja, brojne posluge i ostalih zaposlenih na veleposedu. Svi objekti su bili stilski potpuno ujednačeni, građeni su od kvalitetnog materijala, pokriveni biber crepom, što je za početak 19. veka bio veliki luksuz. Do danas se očuvalo desetak objekata koji svedoče o ekonomskoj moći porodice Karačonji –priča Dragan Rauški, rodonačelnik i glavni nosilac posla u ostvarivanju ideje o rekonstrukciji velelepnog imanja.

Građevine su i svedoci burnih događanja na granici između dva carstva. One govore i pokazuju kako u ondašnjem bogatstvu nisu svi jednako uživali.

Tako je u velikom preokretu pred dolazak Srpske vojske pred kraj Velikog rata 1918. a nakon povlačenja austrougarskih velmoža, i pre bogatih kuća, opljačkan Žitni magacin, jer je velika većina stanovništva bila gladna. Odnosilo se žito, ječam, proso i ostala hrana koja se tu čuvala.

Posle Prvog svetskog rata Žitni magacin kupila je porodica Hajm, koja započinje trgovinu žitom, uz osnovnu poštansku delatnost. Nakon Drugog svetskog rata osniva se zadruga koja otkupljuje objekat i on zadržava namenu.

Simbol napretka Banata

Od početka devedesetih godina dvadesetog veka, pojavom modernih silosa, Žitni magacin gubi namenu i traži mu se nova funkcija. Zalaganjem brojnih lokalnih i opštinskih subjekata, ovaj velelepni objekat polako postaje prostor za izlaganje brojnih eksponata, u sklopu Kotarke, gde je smešten Zavičajni muzej Novog Miloševa.

To je i simbol nekadašnjeg ekonomskog napretka ovog dela Banata, koji se nastankom veleposeda – spahiluka odvijao kroz nagli razvoj poljoprivrede od početka 19. pa do skoro polovine 20. veka. Od oslobođenja od Turaka u 18. veku Banat je imao ulogu jednog dela ,,žitnice” Austrije. Uz to dolazi i do graditeljske ekspanzije, a naročito se vodilo računa o izgradnji saobraćajnica i privrednih objekata: puteva, kanala za isušivanje močvara, dolmi na vodotocima, skladišta za poljoprivredne proizvode. Žitne jame ukopane u zemlju zamenili su žitni magacini u kojima se ubirao porez kroz žito.

U tim vremenima pojavili su se i prvi ,,žitarski trgovci”. Kako je žito predstavljalo unosnu berzansku robu, objekti za smeštaj žita građeni su kvalitetno sa posebnom pažnjom. Interesantno je da su žito istovarale uglavnom žene, pošto su muškarci bili na njivama.

Prvi pokušaji osnivanja muzeja vezuju se za trgovačku porodicu Đorđa Bauera i njegovog sina Akoša i njihovih aktivnosti oko prikupljanja antikviteta. Pored stilskog nameštaja sakupljali su i brojne predmete vezane za Novo Miloševo i okolinu. Tu je i kuća dr Đorđa Joanovića, bečkog studenta i lekara, jednog od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu. Uređena je po manirima bečkih salona. Akoš Bauer je, po svedočenju ćerke Ilonke, često spominjao ideju da Novo Miloševo dobije muzej. Ta ideja nije bila ostvariva ni pre, a ni posle Drugog svetskog rata. Jedino su borci, učesnici Drugog svetskog rata sakupili predmete i fotografije vezane za NOB i u Omladinskom domu je napravljena skromna postavka. Postavka se zatim seli u Dom penzionera, gde je bila smeštena do 2014. godine.

Nakon toga, ideju za osnivanje muzeja u Novom Miloševu ostvario je u privatnoj režiji Milivoj Žeravica. Sedamdesetih godina prošlog veka Milivoj je u nekom selu u Šumadiji video traktor sličan onom koji je njegovoj porodici bio konfiskovan nakon Drugog svetskog rata. S tim traktorom je bilo još nekoliko starih traktora koji su bili spremni za izvoz. Posle cenkanja i natezanja s vlasnikom, uz negodovanje sopstvene porodice, on ih je otkupio, doneo u Miloševo i tako je nastao začetak privatnog Muzeja ,,Žeravica”. Muzej danas predstavlja jedan od značajnijih muzeja poljoprivrednih mašina u ovom delu Evrope.

Nastavak ideje o osnivanju Zavičajnog muzeja u Novom Miloševu počeo je da se realizuje 1994. godine, kada su meštani sami počeli da sakupljaju eksponate po selu da bi se predstavili u Novom Sadu. Prostor u kome je trebalo da se organizuje izložba bio je zaista ogroman. Trebalo je pronaći veliki broj adekvatnih eksponata, razvrstati ih i negde ih smestiti.

– Prostor za smeštaj je pronađen u prostorijama moje kuće, na njenom tavanu i po šupama. Uključeno je mnogo dobrovoljaca koji su kao ,,doušnici” javljali za pronađene predmete. Za kratko vreme je sakupljeno nekoliko stotina komada raznoraznih predmeta. Sakupljeni su: pokućstvo, tekstilni predmeti, poljoprivredni i majstorski alat, fotografije. ,,Dani Miloševa u Novom Sadu” su uspešno organizovani 1995. godine – priča Dragan Rauški.

Izložbe u Kotarki

Sve ono što je tada od starinskih predmeta sakupljeno predstavljalo je jezgro za budući Novomiloševački muzej. Ideju o adaptaciji Žitnog magacina pratili su planovi za adaptaciju Kotarke i Žitnog magacina.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin odigrao je ključnu ulogu u rekonstrukciji magacina koja je počela 2014. godine.

Od polovine 2015. u Žitnom magacinu i Kotarci održavaju se književne večeri, koncerti, izložbe, a brojni posetioci pohode Novo Miloševo i njegove znamenitosti.