Пристан спреман, а крузера још нема

Смедерево – Овогодишња наутичка сезона отворена је 22. марта, а од три града доњег Подунавља у којима је током прошле и почетком ове године проглашено пристаниште, само је у Голупцу, током Ускрса, пристао први путнички крузер. Смедерево и Кладово добили су своје оператере, али још чекају иностране туристе са Дунава. Како би развила домаћи линијски саобраћај и крузинг на путничким пристаништима на Дунаву у Србији, Агенција за управљање лукама у сарадњи са Развојним програмом УН (УНДП) покренула је пројекат „Пробуди Дунав”.

– Пројектом се промовише природно и културно наслеђе Смедерева, Доњег Милановца, Кладова, Голупца, Костолца и Великог Градишта и огроман потенцијал који се отвара развојем водног саобраћаја и туризма доњег Подунавља. Циљ је будућим туристима који се одлуче на путовање Дунавом понудити скуп знаменитости и активности  у градовима који леже на обали ове величанствене реке и истаћи њихову нераскидиву везу и даљи потенцијал. Доње Подунавље познато је, а туристима интересантно, по Ђердапској клисури, Сребрном језеру, Лепенском виру, остацима Римског лимеса, Голубачкој и Смедеревској тврђави, Виминацијуму, Тврђави Рам и бројним манастирима. Блиска сарадња партнера на пројекту са локалним самоуправама и упознавање локалног становништва са могућностима које се отварају развојем наутичког туризма на Дунаву олакшаће промоцију и развој Доњег Подунавља, најавили су актери пројекта „Пробуди Дунав”.

Пристан на смедеревској обали постављен је још у мају 2016. године и тада је помпезно најављено да ће у некадашњу деспотовину и српску престоницу већ наредне године са реке свратити 20.000 до 30.000 туриста. Уместо тога, пристан дуго није био у функцији, да би тек у октобру прошле године добио лучког оператера – конзорцијум привредних друштава „Ђердап услуге” а. д. Кладово и „Емпорио тим” д. о. о. из Београда. Примопредаја на десетогодишње управљање извршена је почетком новембра. Уследило је потом сређивање пристана, усклађивање са међународним стандардима. Данас, кажу надлежни, све је спремно за дочек туриста у Смедереву. Али, конкретних најава још нема, сазнаје „Политика”.

– Не знам тачно када ће стићи први крузер са иностраним путницима, али очекујемо их ове сезоне. Све најаве иду лучком оператеру који и даје дозволу за пристан, а потом обавештавају нас. Они су завршили све техничке припреме, укључујући и дозволе и сада обавештавају тур-оператере да су спремни за сезону. Оног тренутка кад стигну туристи, спремни смо да им покажемо тврђаву, вилу Обреновића, главни градски центар, шеталиште поред Дунава, сувенирницу – каже за „Политику” Горан Јовшић, директор ЈП „Смедеревска тврђава”.

Иако је Дунав потенцијално најисплативији саобраћајни правац са великим потенцијалом, наутички туризам у Србији присутан је у много мањем обиму него у Европи, утврђено је приликом израде пројекта. Он у укупним приходима од туризма у развијеним подунавским земљама учествује и до 30 одсто. Према проценама Вука Перовића, директора Агенције за управљање лукама, Србија би могла да приходује неколико десетина милиона евра годишње од домаћих и страних наутичара, бројних туриста и економског развоја локалних самоуправа када би наутички туризам на Дунаву заживео у пуном сјају.

– Стратегија развоја водног саобраћаја у Србији за период 2015–2025. године предвидела је изградњу 16 путничких пристаништа за међународни саобраћај. У развој пристанишне инфраструктуре уложено је 130 милиона динара, на шест путничких пристаништа на Дунаву. Стратегија предвиђа да се до 2020. број бродова повећава за четири одсто годишње, али се очекује и већи раст. Током 2016. и 2017. примећен је сталан раст броја пристајања од око пет одсто – наводи Перовић и додаје да је све више бродова са јачом категоризацијом на нашим пристаништима.

У прошлој години током наутичке сезоне пристало је скоро хиљаду путничких бродова у Београду, Новом Саду и Доњем Милановцу. У смедеревском пристану пуну наутичку сезону, међутим, очекују тек у 2019. години, сазнаје „Политика”. 

Пристан остаје код претоварне луке

Туристички радници сложни су да тренутна локација пристана у Смедереву није идеална због близине претоварне луке и доскоро се размишљало да се он премести код тврђаве. За сада од тог посла нема ништа.

– Размишљали јесмо, јер би било идеално да туристи из брода практично уђу право у тврђаву. Имамо и сагласност Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, али се испоставило да у наредној години-две није могуће мењати одлуку дирекције за луке која је одобрила да се пристан постави на тренутној локацији, јер би то подразумевало да се мењају и многе друге одлуке – каже Горан Јовшић.

Веза с Румунијом

Отварањем пристаништа у Кладову стварају се услови за увођење линијског саобраћаја са Румунијом, што представља развојну шансу за ову општину, посебно ако се узме у обзир чињеница да је водни царински прелаз код Кладова затворен готово три деценије.