Савет Европе предлаже одлагање ванредних избора у Турској

„У затворима се сада налази велики број посланика (10), новинара (око 150), као и бораца за људска права оптужених да наводно подржавају тероризам. Многе невладине организације су затворене, као и медији”, истиче се у извештају Надзорног комитета ПС СЕ, преноси „Хуријет”.

Премијер Бинали Јилдирим не жели да чује да се ванредни избори одложе и каже да ПС СЕ нема право да се меша у то.

У Анкари кажу да ПС СЕ води политику дуплих стандарда. Када је Француска 2017. године, у време ванредног стања, одржала изборе, никоме није сметало.

У Стејт департменту упозоравају Анкару: „Током ванредног стања је веома тешко одржати до краја слободне, фер и транспарентне изборе. Ми смо забринути због тога и пажљиво ћемо пратити даљи развој стања у Турској.”

У Анкари као да су једва дочекали критику која је стигла с друге стране Атлантика да би и на овом случају доказивали, како кажу, „некоректно понашање” НАТО савезника са којим у последње време не може да нађе заједнички језик око многих суштинских питања. „Примедбе на изборе који тек треба да се одрже значи мешање у вољу друге нације. То је неприхватљиво”, истакао је портпарол турског министарства иностраних послова.

Најновији развој на релацији Анкара–Вашингтон потврђује то колико су поремећени односи двеју водећих земаља НАТО-а. У Турској за то криве Белу кућу, којој не опраштају то што Америка одбија да Анкари изручи „терористу” Фетулаха Гулена, који је осумњичен да је из Пенсилваније повлачио конце иза покушаја пуча у Турској средином 2016. године.

Вашингтон покушава да се понаша као старији брат, кажу у Анкари. Стално је „забринут” због Турске: због уставних реформи, пропалог државног удара, куповине руског ракетног система С-400, тензија између Анкаре и Атине, начина на који се турске власти бори против тероризма. „У ствари, Америка изражава забринутост око сваког развоја који води јачању Турске”, оптужује САД турски МИП.

Ванредни избори у Турској изазивају забринутост и у Аустрији, Холандији и Немачкој, у којима живи и ради око три милиона радника који су стигли из Анадолије и имају право гласа. У тим земљама су саопштили да неће дозволити турске политичарима да код њих одржавају предизборне митинге пошто се страхује од „извоза” запаљиве предизборне атмосфере.

У Анкари кажу да је то недемократска одука која подстиче антитурско расположење и исламофобију у западној Европи. Сличан потез је повучен и прошле године уочи одржавања турског референдума о уставним променама. Након тога је Турска оптужила поједине европске политичаре да се понашају као некад фашисти. Председник Реџеп Тајип Ердоган сада провоцира: најавио је да ће у мају одржати предизборни скуп у „једној западноевропској земљи”, али није именовао којој.