Savet Evrope predlaže odlaganje vanrednih izbora u Turskoj
Raspisivanje vanrednih izbora u Turskoj, istog dana kada je za još tri meseca produženo vanredno stanje u toj zemlji, izazvalo je veliku zabrinutost u zapadnoj Evropi i Americi. U Savetu Evrope i Beloj kući se pitaju da li je u takvoj situaciji moguće održati istinski demokratsko glasanje.
„Gledajte svoja posla”, uzvraćaju na te kritike u Ankari, koja je za 24. jun zakazala vanredne parlamentarne i predsedničke izbore, godinu i po dana pre roka.
„Vanredne izbore u Turskoj treba odložiti”, smatraju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope (PS SE). U situaciji kada je na snazi vanredno stanje, sužen je prostor za demokratsku debatu.
To je već dovelo do restrikcija slobode medija i javnog okupljanja građana, što pogađa i opozicione partije, upozoravaju iz Strazbura.
„U zatvorima se sada nalazi veliki broj poslanika (10), novinara (oko 150), kao i boraca za ljudska prava optuženih da navodno podržavaju terorizam. Mnoge nevladine organizacije su zatvorene, kao i mediji”, ističe se u izveštaju Nadzornog komiteta PS SE, prenosi „Hurijet”.
Premijer Binali Jildirim ne želi da čuje da se vanredni izbori odlože i kaže da PS SE nema pravo da se meša u to.
U Ankari kažu da PS SE vodi politiku duplih standarda. Kada je Francuska 2017. godine, u vreme vanrednog stanja, održala izbore, nikome nije smetalo.
U Stejt departmentu upozoravaju Ankaru: „Tokom vanrednog stanja je veoma teško održati do kraja slobodne, fer i transparentne izbore. Mi smo zabrinuti zbog toga i pažljivo ćemo pratiti dalji razvoj stanja u Turskoj.”
U Ankari kao da su jedva dočekali kritiku koja je stigla s druge strane Atlantika da bi i na ovom slučaju dokazivali, kako kažu, „nekorektno ponašanje” NATO saveznika sa kojim u poslednje vreme ne može da nađe zajednički jezik oko mnogih suštinskih pitanja. „Primedbe na izbore koji tek treba da se održe znači mešanje u volju druge nacije. To je neprihvatljivo”, istakao je portparol turskog ministarstva inostranih poslova.
Najnoviji razvoj na relaciji Ankara–Vašington potvrđuje to koliko su poremećeni odnosi dveju vodećih zemalja NATO-a. U Turskoj za to krive Belu kuću, kojoj ne opraštaju to što Amerika odbija da Ankari izruči „teroristu” Fetulaha Gulena, koji je osumnjičen da je iz Pensilvanije povlačio konce iza pokušaja puča u Turskoj sredinom 2016. godine.
Vašington pokušava da se ponaša kao stariji brat, kažu u Ankari. Stalno je „zabrinut” zbog Turske: zbog ustavnih reformi, propalog državnog udara, kupovine ruskog raketnog sistema S-400, tenzija između Ankare i Atine, načina na koji se turske vlasti bori protiv terorizma. „U stvari, Amerika izražava zabrinutost oko svakog razvoja koji vodi jačanju Turske”, optužuje SAD turski MIP.
Vanredni izbori u Turskoj izazivaju zabrinutost i u Austriji, Holandiji i Nemačkoj, u kojima živi i radi oko tri miliona radnika koji su stigli iz Anadolije i imaju pravo glasa. U tim zemljama su saopštili da neće dozvoliti turske političarima da kod njih održavaju predizborne mitinge pošto se strahuje od „izvoza” zapaljive predizborne atmosfere.
U Ankari kažu da je to nedemokratska oduka koja podstiče antitursko raspoloženje i islamofobiju u zapadnoj Evropi. Sličan potez je povučen i prošle godine uoči održavanja turskog referenduma o ustavnim promenama. Nakon toga je Turska optužila pojedine evropske političare da se ponašaju kao nekad fašisti. Predsednik Redžep Tajip Erdogan sada provocira: najavio je da će u maju održati predizborni skup u „jednoj zapadnoevropskoj zemlji”, ali nije imenovao kojoj.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
