Само вакцина може спречити епидемије
У Србији је, после 25 година, у току највећа епидемија морбила, са првим смртним исходима после 20 година, а током епидемије, која је почела у октобру прошле године, забележено је 4.858 оболелих и 15 смртних исхода.
Како је саопштио Институт за јавно здравље „Батут”, прошле године је у Европском региону Светске здравствене организације у епидемији морбила пријављено 21.315 оболелих, са 35 смртних исхода, што је четири пута више у односу на 2016. годину.
Епидемије са 100 и више случајева су регистроване у 15 од 53 земље, а највећи број оболелих у 2017. години је регистрован у Румунији (5.562), Италији (5.006), Украјини (4.769), Грчкој (967), Немачкој (927), Србији (702).
Епидемије су проузроковане падом обухвата ММР вакцином у дечијем узрасту међу одређеним групама (које одбијају имунизацију из верских и филозофских убеђења, Ромима, мигрантима…), прекидом у снабдевању вакцинама и неправовременим пријављивањем оболелих.
Обележавање Недеље имунизације, која траје до 29. априла, има за циљ да пажњу опште јавности и здравствених радника усмери на значај имунизације као најефективније и најефикасније мере примарне превенције.
Жофија Пустаји, представница Светске здравствене организације и шефица канцеларије СЗО у Србији, у разговору за „Политику” објашњава да је обухват имунизацијом у Србији релативно висок за већину вакцина. На пример, за вакцину против малих богиња обухват износи 82 одсто за прву дозу и 90 одсто за другу дозу вакцине (подаци из 2016. године), што није довољно за достизање колективног имунитета који би спречио јављање епидемије. Према подацима Института за јавно здравље Србије, закључно са новембром 2017. године, обухват имунизацијом за прву дозу ММР вакцине (узрасна група деце од 12 месеци до 14 година) је достигао 91 одсто. У периоду трајања епидемије, од октобра 2017. године до 1. марта 2018. године дато је 70.000 доза ММР вакцине, што је више у поређењу са претходним годинама.
– Свака особа која није вакцинисана са две дозе вакцина против малих богиња или их није прележала у ризику је да буде заражена. Када је обухват вакцинисаних мањи од 95 одсто, број угрожених појединаца расте, као и ризик од избијања и ширења епидемије. Вакцинација је једини начин да се заштитимо од епидемије. Готово сви они који су добили две дозе вакцина против малих богиња потпуно су заштићени од болести – појашњава Жофија Пустаји.
Епидемиолози упозоравају да би се у наредних 10 година, уколико се тренд невакцинисања настави, могла појавити епидемија дифтерије и великог кашља, болести које се сматрају заборављеним, што потврђује и наша саговорница. Једини начин да се болести које се могу спречити вакцинацијом држе под контролом јесте да обухват вакцинацијом буде константно висок. Међутим, дешава се да родитељи захтевају да земље гарантују да вакцине код деце неће изазивати негативне последице, као аутизам. Да ли је то могуће?
– Обезбеђивање безбедности и квалитета вакцина је најважнији приоритет СЗО. Пре него што било која вакцина постане регистрована, она је детаљно испитана и тестирана, ради утврђивања безбедности и делотворности. Свака количина вакцина је контролисана засебно, пре коришћења, а праћење попратних појава је континуирани процес који се одвија на националном и глобалном нивоу. Уобичајене реакције, као што су црвенило на месту уноса вакцине, минорне су и тренутне. Истраживања усмерена ка проналажењу потенцијалне везе између вакцинације и разних стања, као на пример запаљенских болести црева и аутизма, нису довела до потврде повећаног ризика код вакцинисане деце – тврди Жофија Пустаји.
Готово 650.000 од 10,7 милиона новорођених беба сваке године у европској регији не добије комплетну серију од три дозе ДТП вакцина у једној години свог живота, што резултира тиме да посебно угрожене групе тако увек остају у земљама.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


