Samo vakcina može sprečiti epidemije

Epi­de­mi­je su pro­u­zro­ko­va­ne pa­dom ob­u­hva­ta MMR vak­ci­nom u de­či­jem uz­ra­stu me­đu od­re­đe­nim gru­pa­ma (ko­je od­bi­ja­ju imu­ni­za­ci­ju iz ver­skih i fi­lo­zof­skih ube­đe­nja, Ro­mi­ma, mi­gran­ti­ma…), pre­ki­dom u snab­de­va­nju vak­ci­na­ma i ne­pra­vo­vre­me­nim pri­ja­vlji­va­njem obo­le­lih. 

Obe­le­ža­va­nje Ne­de­lje imu­ni­za­ci­je, ko­ja tra­je do 29. apri­la, ima za cilj da pa­žnju op­šte jav­no­sti i zdrav­stve­nih rad­ni­ka usme­ri na zna­čaj imu­ni­za­ci­je kao naj­e­fek­tiv­ni­je i naj­e­fi­ka­sni­je me­re pri­mar­ne pre­ven­ci­je. 

Žo­fi­ja Pu­sta­ji, pred­stav­ni­ca Svet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je i še­fi­ca kan­ce­la­ri­je SZO u Sr­bi­ji, u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” ob­ja­šnja­va da je ob­u­hvat imu­ni­za­ci­jom u Sr­bi­ji re­la­tiv­no vi­sok za ve­ći­nu vak­ci­na. Na pri­mer, za vak­ci­nu pro­tiv ma­lih bo­gi­nja ob­u­hvat iz­no­si 82 od­sto za pr­vu do­zu i 90 od­sto za dru­gu do­zu vak­ci­ne (po­da­ci iz 2016. go­di­ne), što ni­je do­volj­no za do­sti­za­nje ko­lek­tiv­nog imu­ni­te­ta ko­ji  bi spre­čio ja­vlja­nje epi­de­mi­je. Pre­ma po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Sr­bi­je, za­ključ­no sa no­vem­brom 2017. go­di­ne, ob­u­hvat imu­ni­za­ci­jom za pr­vu do­zu MMR vak­ci­ne (uz­ra­sna gru­pa de­ce od 12 me­se­ci do 14 go­di­na) je do­sti­gao 91 od­sto. U pe­ri­o­du tra­ja­nja epi­de­mi­je, od ok­to­bra 2017. go­di­ne do 1. mar­ta 2018. go­di­ne da­to je 70.000 do­za MMR vak­ci­ne, što je vi­še u po­re­đe­nju sa pret­hod­nim go­di­na­ma. 

– Sva­ka oso­ba ko­ja ni­je vak­ci­ni­sa­na sa dve do­ze vak­ci­na pro­tiv ma­lih bo­gi­nja ili ih ni­je pre­le­ža­la u ri­zi­ku je da bu­de za­ra­že­na. Ka­da je ob­u­hvat vak­ci­ni­sa­nih ma­nji od 95 od­sto, broj ugro­že­nih po­je­di­na­ca ra­ste, kao i ri­zik od iz­bi­ja­nja i ši­re­nja epi­de­mi­je. Vak­ci­na­ci­ja je je­di­ni na­čin da se za­šti­ti­mo od epi­de­mi­je. Go­to­vo svi oni ko­ji su do­bi­li dve do­ze vak­ci­na pro­tiv ma­lih bo­gi­nja pot­pu­no su za­šti­će­ni od bo­le­sti – po­ja­šnja­va Žo­fi­ja Pu­sta­ji.

Epi­de­mi­o­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da bi se u na­red­nih 10 go­di­na, uko­li­ko se trend ne­vak­ci­ni­sa­nja na­sta­vi, mo­gla po­ja­vi­ti epi­de­mi­ja dif­te­ri­je i ve­li­kog ka­šlja, bo­le­sti ko­je se sma­tra­ju za­bo­ra­vlje­nim, što po­tvr­đu­je i na­ša sa­go­vor­ni­ca. Je­di­ni na­čin da se bo­le­sti ko­je se mo­gu spre­či­ti vak­ci­na­ci­jom dr­že pod kon­tro­lom je­ste da ob­u­hvat vak­ci­na­ci­jom bu­de kon­stant­no vi­sok. Me­đu­tim, de­ša­va se da ro­di­te­lji zah­te­va­ju da ze­mlje ga­ran­tu­ju da vak­ci­ne kod de­ce ne­će iza­zi­va­ti ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce, kao auti­zam. Da li je to mo­gu­će?

– Obez­be­đi­va­nje bez­bed­no­sti i kva­li­te­ta vak­ci­na je naj­va­žni­ji pri­o­ri­tet SZO. Pre ne­go što bi­lo ko­ja vak­ci­na po­sta­ne re­gi­stro­va­na, ona je de­talj­no is­pi­ta­na i te­sti­ra­na, ra­di utvr­đi­va­nja bez­bed­no­sti i de­lo­tvor­no­sti. Sva­ka ko­li­či­na vak­ci­na je kon­tro­li­sa­na za­seb­no, pre ko­ri­šće­nja, a pra­će­nje po­prat­nih po­ja­va je kon­ti­nu­i­ra­ni pro­ces ko­ji se od­vi­ja na na­ci­o­nal­nom i glo­bal­nom  ni­vou. Uobi­ča­je­ne re­ak­ci­je, kao što su cr­ve­ni­lo na me­stu uno­sa vak­ci­ne, mi­nor­ne su i tre­nut­ne. Is­tra­ži­va­nja usme­re­na ka pro­na­la­že­nju po­ten­ci­jal­ne ve­ze iz­me­đu vak­ci­na­ci­je i ra­znih sta­nja, kao na pri­mer za­pa­ljen­skih bo­le­sti cre­va i auti­zma, ni­su do­ve­la do po­tvr­de po­ve­ća­nog ri­zi­ka kod vak­ci­ni­sa­ne de­ce – tvr­di Žo­fi­ja Pu­sta­ji.

Go­to­vo 650.000 od 10,7 mi­li­o­na no­vo­ro­đe­nih be­ba sva­ke go­di­ne u evrop­skoj re­gi­ji ne do­bi­je kom­plet­nu se­ri­ju od tri do­ze DTP vak­ci­na u jed­noj go­di­ni svog ži­vo­ta, što re­zul­ti­ra ti­me da po­seb­no ugro­že­ne gru­pe ta­ko uvek osta­ju u ze­mlja­ma.