Ромскa деца и ђаци пешаци најчешће напуштају школовање
Подаци Министарства просвете, науке и технолошког развоја говоре да између десет и петнаест процената ђака из једне генерације у Србији не упише или не заврши основну школу, а у скици за профил ученика који напуштају школовање најчешће се налазе деца ромске националности. На осипање из школа највише утиче одлазак породица са децом на сезонски рад у друге општине или у иностранство, као и рани бракови – подаци сведоче да се сваке године склопи око 2.000 малолетничких бракова.
Због тога не треба да чуди податак да свега 69 одсто деце одговарајућег узраста из ромских насеља полази у први разред и да чак 87 одсто Рома има само основно или непотпуно образовање, упозорено је на скупу посвећеном теми „Унапређење улоге локалне заједнице у спречавању осипања ученика из образовања”, коју је организовао Центар за социјалну политику.
– Искуство говори да су три фактора најчешћи узроци осипања броја ученика из основне школе, а то су екстремно сиромаштво, породични проблеми и проблеми у понашању. Ми знамо да школе не могу саме да реше проблем и да је неопходна сарадња са локалном заједницом и центром за социјални рад. Увођење обавезног средњошколског образовања је важан механизам за превенцију осипања, а студије показују да за свако дете које одустане од школовања држава губи 70.000 евра које је у њега уложила – упозорио је Мишел Сен Ло, директор Уницефа у Србији.
Број ђака који одустају од школовања веома варира, зависно од тога о којем је региону Србије реч, а зависи и од социјално-културног миљеа из којег деца долазе. Статистика сведочи да основну школу завршава 88 одсто деце у сеоским областима, а стопа завршавања обавезног образовања још је нижа код породица које живе у сиромаштву (72 одсто), као и код деце чије су мајке завршиле само основну школу (75 процената). Мерошина, Медвеђа и Црна Трава су општине у којима мање од 70 одсто деце завршава обавезно образовање, док се у још 15 општина Србије тај проценат креће између 70 и 80 одсто.
– Пракса говори да још имамо много деце која се у школи први пут појављују у осмој, деветој или десетој години живота, а наш задатак је да сва деца остваре право на образовање, јер је то једина виза за излазак из сиромаштва и улазак на тржиште рада. Због тога смо са Уницефом почели реализацију пројекта превенције осипања ђака, али нам је важан сарадник у том пројекту и локална заједница – нагласила је Гордана Цветковић, руководилац групе за социјалну инклузију у Министарству просвете.
– Иако су школе дужне да обавесте више инстанце и центар за социјални рад ако дете дуже изостаје из школе, институције не поступају увек у складу са законом, па се стиче утисак да постоји „завера ћутања”. Наиме, често се дешава да су школе максимално толерантне према изостајању са наставе и да се за изостајање из школе деца кажњавају лошом оценом из предмета. Правдање изостанака је раширена пракса и када ромски ученици привремено одлазе са родитељима у иностранство – упозорио је Жарко Шундерић, директор Центра за социјалну политику.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
