Romska deca i đaci pešaci najčešće napuštaju školovanje
Podaci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja govore da između deset i petnaest procenata đaka iz jedne generacije u Srbiji ne upiše ili ne završi osnovnu školu, a u skici za profil učenika koji napuštaju školovanje najčešće se nalaze deca romske nacionalnosti. Na osipanje iz škola najviše utiče odlazak porodica sa decom na sezonski rad u druge opštine ili u inostranstvo, kao i rani brakovi – podaci svedoče da se svake godine sklopi oko 2.000 maloletničkih brakova.
Zbog toga ne treba da čudi podatak da svega 69 odsto dece odgovarajućeg uzrasta iz romskih naselja polazi u prvi razred i da čak 87 odsto Roma ima samo osnovno ili nepotpuno obrazovanje, upozoreno je na skupu posvećenom temi „Unapređenje uloge lokalne zajednice u sprečavanju osipanja učenika iz obrazovanja”, koju je organizovao Centar za socijalnu politiku.
– Iskustvo govori da su tri faktora najčešći uzroci osipanja broja učenika iz osnovne škole, a to su ekstremno siromaštvo, porodični problemi i problemi u ponašanju. Mi znamo da škole ne mogu same da reše problem i da je neophodna saradnja sa lokalnom zajednicom i centrom za socijalni rad. Uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja je važan mehanizam za prevenciju osipanja, a studije pokazuju da za svako dete koje odustane od školovanja država gubi 70.000 evra koje je u njega uložila – upozorio je Mišel Sen Lo, direktor Unicefa u Srbiji.
Broj đaka koji odustaju od školovanja veoma varira, zavisno od toga o kojem je regionu Srbije reč, a zavisi i od socijalno-kulturnog miljea iz kojeg deca dolaze. Statistika svedoči da osnovnu školu završava 88 odsto dece u seoskim oblastima, a stopa završavanja obaveznog obrazovanja još je niža kod porodica koje žive u siromaštvu (72 odsto), kao i kod dece čije su majke završile samo osnovnu školu (75 procenata). Merošina, Medveđa i Crna Trava su opštine u kojima manje od 70 odsto dece završava obavezno obrazovanje, dok se u još 15 opština Srbije taj procenat kreće između 70 i 80 odsto.
– Praksa govori da još imamo mnogo dece koja se u školi prvi put pojavljuju u osmoj, devetoj ili desetoj godini života, a naš zadatak je da sva deca ostvare pravo na obrazovanje, jer je to jedina viza za izlazak iz siromaštva i ulazak na tržište rada. Zbog toga smo sa Unicefom počeli realizaciju projekta prevencije osipanja đaka, ali nam je važan saradnik u tom projektu i lokalna zajednica – naglasila je Gordana Cvetković, rukovodilac grupe za socijalnu inkluziju u Ministarstvu prosvete.
– Iako su škole dužne da obaveste više instance i centar za socijalni rad ako dete duže izostaje iz škole, institucije ne postupaju uvek u skladu sa zakonom, pa se stiče utisak da postoji „zavera ćutanja”. Naime, često se dešava da su škole maksimalno tolerantne prema izostajanju sa nastave i da se za izostajanje iz škole deca kažnjavaju lošom ocenom iz predmeta. Pravdanje izostanaka je raširena praksa i kada romski učenici privremeno odlaze sa roditeljima u inostranstvo – upozorio je Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
