Смедеревка светског гласа

Када је имитацијом Тање Бањанин са песмом „Ја чиним све” победила на такмичењу младих талената у родном Смедереву, имала је само девет година. Данас, Александра Сашка Јанковић (Сашка Јанкс) има 30 година, и од талентоване девојчице из унутрашњости постала је права музичка дива, која полако осваја и светску сцену. Одважна, ведра, аутентична, наизглед „стена”, а ипак крхка и емотивна девојка са моћним вокалом, није имала лак пут до успеха. Ни у животу, ни у каријери. Док је остваривала своје снове и крчила „пут до звезда”, изгубила је оба родитеља за четири године. Остала је сама са братом и баком по оцу.

Мирјана и Добрица Јанковић били су лекари, она офталмолог, а он специјалиста ургентне медицине. Али, обоје и музички надарени. Својoj мезимици били су највећа подршка.

Чари великих бина

– Мама је завршила музичку школу и свирала клавир, а тата је био самоук. Свирао је бубњеве, гитару, трубу и певао једно време у свом бенду. Свуда ме је пратио и усмеравао, преко њега сам добила велико искуство од студија до терена. Он је био мој тренер у сваком смислу те речи, да данас будем то што јесам – поносна је Сашка.

Док се присећа детињства и првих музичких корака, не заборавља никога ко јој је помогао на том путу. Васпитачице из вртића „Бамби” откриле су, каже, њен таленат за сцену. На приредбама је одабрана да рецитује, игра, плеше, пева, глуми. Њена васпитачица Мира Ђосић одвела ју је и у емисију код чувеног Пеђолина, а локална ТВ звездица постала је уз помоћ Маше Мелеги и њене емисије „Цуцлоленд”. Постала је убрзо и „фронтмен” смедеревске дечије групе „Џингл бел”.

– Издали смо албум са обрадама дечијих хитова и мојим ауторским нумерама, и наступали смо хуманитарно неколико година по целој Србији. Са њима сам научила чари већих бина, рефлектора и све што иде са овим послом – присећа се Сашка.

Неколико година била је члан смедеревског позоришта „Патос”. Дошло је упоредо и прво студијско певачко искуство. Са 11 година, уз помоћ татиних колега Зорана Миленковића и Браце Мартића, снимила је песму Витни Хјустон „I will always love you”. Певала је дуго и у градском женском хору „Кир Стефан Србин” и са њима пропутовала свет. А онда је уследила прекретница у Сашкиној каријери – такмичење у чувеном „3К дуру” где са свега 15 година осваја друго место, након чега јој се отварају многа врата. Убрзо је снимила и свој први спот за сингл „Под маскама”, у Смедеревској тврђави.

Места која су симбол њеног детињства Сашка не заборавља, баш као ни своје корене. Веома је поносна на свог деку Милета Радосављевића, маминог оца, познатог смедеревског лекара. Од њега је Сашка научила важну животну лекцију – да се све може уз рад, упорност и поштење. Дека је све њене наступе снимао и чувао, као и исечке из новина.

Брат – највећи поклон од родитеља

Сашка има и словачку крв од баке по мами, а прадека је свирао цимбал. И татина мајка, једина жива, певала је у хору. Она је данас најчешћи разлог Сашкиних повратака у родни град, с обзиром на то да млађи брат Душан живи и ради у Бечу, где је веома успешан у области информационих система.

– Својим родитељима сам поред талента и живота најзахвалнија за свог брата, јер он је највећи поклон. Могу да буду поносни јер испуњавамо њихове завете да живимо како ми желимо, да будемо срећни и сложни. Само ми знамо кроз шта смо пролазили, а родитељи као да су нас унапред припремили да се снађемо сами, учећи нас да је живот и борба и огромна лепота, да се треба бавити оним што волимо и да га треба проживети са неким кога волите – прича за наш лист.

Сашка Јанкс је три пута била део српског тима на Евровизији, као пратећи вокал и плесач: 2010. у Ослу, 2011. у Диселдорфу и 2015. у Бечу. Три пута се такмичила на „Беовизији”, била је увек у врху, надомак циља, али јој се није дало да победи. Ове године била је друга, али је дефинитивно покупила све симпатије публике.

– Срећна сам због поверења публике. И није лако у Србији када покушаваш да успеш само својим талентом, вежбањем, улагањем, без икакве залеђине. Нема спонзора, богатих родитеља, менаџера... – сматра она.

Публику је Сашка дефинитивно освојила у „Првом гласу Србије”. Није победила, али, каже, добила је прилику да квалитетом покаже колико вреди. И више од тога. Сашкин снимак песме „One Night Only” видела је славна певачица овог хита Џенифер Хадсон и похвалила је на „Твитеру”.

– Старији кажу: „Пази шта желиш, да ти се не оствари”, а ја сам само желела да се мој глас и музика далеко чују. Добила сам похвале од Џенифер лично, а потом сам била и специјални гост такмичења са новом ауторском песмом „Ћошак”, То је био велики успех. Иако је прошло шест година, људи ме и даље заустављају да ми кажу да сам неправедно испала и да им је жао – каже Сашка за „Магазин”.

Ни тада није заборавила своје Смедерево. Публици се представила опет из тврђаве одакле је позвала Смедеревце да је подрже, а они су, као и увек, гласали за своју Сашку. У то време је већ остала без мајке, али су је бодрили отац и бака. А онда је 2014. и тата отишао заувек.

– Трагедије остављају трага и чине нас онаквим какви смо. Живот пише разне романе, мој је био овај. То није нешто што људи треба да гледају само као жал, већ као лекцију. Од живота сам добијала и многе лепе ствари, а неке ће тек доћи – уверена је млада музичарка.

О приватном животу скоро да не говори јавно. Јер, да жели ту врсту популарности, каже, била би ријалити звезда. Прихвата, ипак, да за „Магазин” направи мали изузетак.

Открива да јој је прва љубав био један Влада, у средњој школи. За њега, као и за неке касније љубави, вежу је само лепе успомене.

Сашка већ 12 година живи у Београду. Последње три, баш због љубави, проводи на релацији Београд–Беч. Њено срце освојио је музичар Марко. Он је у Грацу дипломирао џез певање, свира и бубњеве и коаутор је музике и аранжмана за Сашкину песму „За тебе” са овогодишње Беовизије. Упознали су се случајно, кроз посао – љубав се родила на Калемегданској тераси.

– Интересантно је јер сам хтела да студирам баш у Бечу, али су ме спречиле околности. Када се десила љубав, испунила ми се и жеља да кренем у Беч, у којем сада и моја каријера напредује. Многе ствари Марко и ја радимо заједно и осећа се феноменални спој – открива уз осмех.

Ужива у хеклању

Када се не бави каријером, Сашка Јанковић ради оно што воли: хекла, слика, ужива са својим псом Рунијем, дружи се са пријатељима.

– Професорка музичког Ирина ме је научила да хеклам, а бака Мара усавршила, али не користим конац већ тканине, кесе, разне материјале. У музици, али и у моди, волим да кокетирам са нашим наслеђем. Моја бака Ана имала је специфичан стил, па и данас осим неких маминих ствари носим и њену гардеробу. Од њих две сам повукла лудост и ексцентричност, а даља рођака ми је сликарка Зузана Халупова, па није случајно што волим и да сликам.

Живот јој је у круг пријатеља, каже, донео мали број људи, али добрих. Најбоља другарица јој је кума, диригент Марија Миловановић. Ту је и други кум Филип из Смедерева, који живи у Лондону, са којим је, како у шали каже, пријатељ из ембрионалне фазе, а блиска је и са Весном Павловић и Иваном Петровићем из ПГС.