Smederevka svetskog glasa

Kada je imitacijom Tanje Banjanin sa pesmom „Ja činim sve” pobedila na takmičenju mladih talenata u rodnom Smederevu, imala je samo devet godina. Danas, Aleksandra Saška Janković (Saška Janks) ima 30 godina, i od talentovane devojčice iz unutrašnjosti postala je prava muzička diva, koja polako osvaja i svetsku scenu. Odvažna, vedra, autentična, naizgled „stena”, a ipak krhka i emotivna devojka sa moćnim vokalom, nije imala lak put do uspeha. Ni u životu, ni u karijeri. Dok je ostvarivala svoje snove i krčila „put do zvezda”, izgubila je oba roditelja za četiri godine. Ostala je sama sa bratom i bakom po ocu.

Mirjana i Dobrica Janković bili su lekari, ona oftalmolog, a on specijalista urgentne medicine. Ali, oboje i muzički nadareni. Svojoj mezimici bili su najveća podrška.

Čari velikih bina

– Mama je završila muzičku školu i svirala klavir, a tata je bio samouk. Svirao je bubnjeve, gitaru, trubu i pevao jedno vreme u svom bendu. Svuda me je pratio i usmeravao, preko njega sam dobila veliko iskustvo od studija do terena. On je bio moj trener u svakom smislu te reči, da danas budem to što jesam – ponosna je Saška.

Dok se priseća detinjstva i prvih muzičkih koraka, ne zaboravlja nikoga ko joj je pomogao na tom putu. Vaspitačice iz vrtića „Bambi” otkrile su, kaže, njen talenat za scenu. Na priredbama je odabrana da recituje, igra, pleše, peva, glumi. Njena vaspitačica Mira Đosić odvela ju je i u emisiju kod čuvenog Peđolina, a lokalna TV zvezdica postala je uz pomoć Maše Melegi i njene emisije „Cuclolend”. Postala je ubrzo i „frontmen” smederevske dečije grupe „Džingl bel”.

– Izdali smo album sa obradama dečijih hitova i mojim autorskim numerama, i nastupali smo humanitarno nekoliko godina po celoj Srbiji. Sa njima sam naučila čari većih bina, reflektora i sve što ide sa ovim poslom – priseća se Saška.

Nekoliko godina bila je član smederevskog pozorišta „Patos”. Došlo je uporedo i prvo studijsko pevačko iskustvo. Sa 11 godina, uz pomoć tatinih kolega Zorana Milenkovića i Brace Martića, snimila je pesmu Vitni Hjuston „I will always love you”. Pevala je dugo i u gradskom ženskom horu „Kir Stefan Srbin” i sa njima proputovala svet. A onda je usledila prekretnica u Saškinoj karijeri – takmičenje u čuvenom „3K duru” gde sa svega 15 godina osvaja drugo mesto, nakon čega joj se otvaraju mnoga vrata. Ubrzo je snimila i svoj prvi spot za singl „Pod maskama”, u Smederevskoj tvrđavi.

Mesta koja su simbol njenog detinjstva Saška ne zaboravlja, baš kao ni svoje korene. Veoma je ponosna na svog deku Mileta Radosavljevića, maminog oca, poznatog smederevskog lekara. Od njega je Saška naučila važnu životnu lekciju – da se sve može uz rad, upornost i poštenje. Deka je sve njene nastupe snimao i čuvao, kao i isečke iz novina.

Brat – najveći poklon od roditelja

Saška ima i slovačku krv od bake po mami, a pradeka je svirao cimbal. I tatina majka, jedina živa, pevala je u horu. Ona je danas najčešći razlog Saškinih povrataka u rodni grad, s obzirom na to da mlađi brat Dušan živi i radi u Beču, gde je veoma uspešan u oblasti informacionih sistema.

– Svojim roditeljima sam pored talenta i života najzahvalnija za svog brata, jer on je najveći poklon. Mogu da budu ponosni jer ispunjavamo njihove zavete da živimo kako mi želimo, da budemo srećni i složni. Samo mi znamo kroz šta smo prolazili, a roditelji kao da su nas unapred pripremili da se snađemo sami, učeći nas da je život i borba i ogromna lepota, da se treba baviti onim što volimo i da ga treba proživeti sa nekim koga volite – priča za naš list.

Saška Janks je tri puta bila deo srpskog tima na Evroviziji, kao prateći vokal i plesač: 2010. u Oslu, 2011. u Diseldorfu i 2015. u Beču. Tri puta se takmičila na „Beoviziji”, bila je uvek u vrhu, nadomak cilja, ali joj se nije dalo da pobedi. Ove godine bila je druga, ali je definitivno pokupila sve simpatije publike.

– Srećna sam zbog poverenja publike. I nije lako u Srbiji kada pokušavaš da uspeš samo svojim talentom, vežbanjem, ulaganjem, bez ikakve zaleđine. Nema sponzora, bogatih roditelja, menadžera... – smatra ona.

Publiku je Saška definitivno osvojila u „Prvom glasu Srbije”. Nije pobedila, ali, kaže, dobila je priliku da kvalitetom pokaže koliko vredi. I više od toga. Saškin snimak pesme „One Night Only” videla je slavna pevačica ovog hita Dženifer Hadson i pohvalila je na „Tviteru”.

– Stariji kažu: „Pazi šta želiš, da ti se ne ostvari”, a ja sam samo želela da se moj glas i muzika daleko čuju. Dobila sam pohvale od Dženifer lično, a potom sam bila i specijalni gost takmičenja sa novom autorskom pesmom „Ćošak”, To je bio veliki uspeh. Iako je prošlo šest godina, ljudi me i dalje zaustavljaju da mi kažu da sam nepravedno ispala i da im je žao – kaže Saška za „Magazin”.

Ni tada nije zaboravila svoje Smederevo. Publici se predstavila opet iz tvrđave odakle je pozvala Smederevce da je podrže, a oni su, kao i uvek, glasali za svoju Sašku. U to vreme je već ostala bez majke, ali su je bodrili otac i baka. A onda je 2014. i tata otišao zauvek.

– Tragedije ostavljaju traga i čine nas onakvim kakvi smo. Život piše razne romane, moj je bio ovaj. To nije nešto što ljudi treba da gledaju samo kao žal, već kao lekciju. Od života sam dobijala i mnoge lepe stvari, a neke će tek doći – uverena je mlada muzičarka.

O privatnom životu skoro da ne govori javno. Jer, da želi tu vrstu popularnosti, kaže, bila bi rijaliti zvezda. Prihvata, ipak, da za „Magazin” napravi mali izuzetak.

Otkriva da joj je prva ljubav bio jedan Vlada, u srednjoj školi. Za njega, kao i za neke kasnije ljubavi, vežu je samo lepe uspomene.

Saška već 12 godina živi u Beogradu. Poslednje tri, baš zbog ljubavi, provodi na relaciji Beograd–Beč. Njeno srce osvojio je muzičar Marko. On je u Gracu diplomirao džez pevanje, svira i bubnjeve i koautor je muzike i aranžmana za Saškinu pesmu „Za tebe” sa ovogodišnje Beovizije. Upoznali su se slučajno, kroz posao – ljubav se rodila na Kalemegdanskoj terasi.

– Interesantno je jer sam htela da studiram baš u Beču, ali su me sprečile okolnosti. Kada se desila ljubav, ispunila mi se i želja da krenem u Beč, u kojem sada i moja karijera napreduje. Mnoge stvari Marko i ja radimo zajedno i oseća se fenomenalni spoj – otkriva uz osmeh.

Uživa u heklanju

Kada se ne bavi karijerom, Saška Janković radi ono što voli: hekla, slika, uživa sa svojim psom Runijem, druži se sa prijateljima.

– Profesorka muzičkog Irina me je naučila da heklam, a baka Mara usavršila, ali ne koristim konac već tkanine, kese, razne materijale. U muzici, ali i u modi, volim da koketiram sa našim nasleđem. Moja baka Ana imala je specifičan stil, pa i danas osim nekih maminih stvari nosim i njenu garderobu. Od njih dve sam povukla ludost i ekscentričnost, a dalja rođaka mi je slikarka Zuzana Halupova, pa nije slučajno što volim i da slikam.

Život joj je u krug prijatelja, kaže, doneo mali broj ljudi, ali dobrih. Najbolja drugarica joj je kuma, dirigent Marija Milovanović. Tu je i drugi kum Filip iz Smedereva, koji živi u Londonu, sa kojim je, kako u šali kaže, prijatelj iz embrionalne faze, a bliska je i sa Vesnom Pavlović i Ivanom Petrovićem iz PGS.