Пелцер

Мало је глумица које су као Слобода Мићаловић доживели привилегију да се за кратко време два пута појаве у „Дневнику” јавног сервиса. Оба пута су повод били „Немањићи”, серија у којој се појавила тек у једанаестој епизоди као невеста Стефана Немање, млетачка принцеза Ана Дандоло. Слобода Мићаловић је популарност стекла у „Зони Замфировој” и у серијама рађеним по штиву Мир Јам и многи су још од прве епизоде чекали да је виде у „Немањићима”. Нажалост, допловила је на броду у сцени која је више личила на позоришну него на сцену високобуџетне серије. За Нову годину, после прве епизоде, на примедбе, аутори су поручили „сачекајте да видите и остало”…

Е, па дочекали смо и адуте серије, да се на екрану појаве Небојша Глоговац и Драган Мићановић, али и поред тога замерке које је серија заслужила на почетку – и даље стоје: режија има лош темпо, најављена је као историјска (фикцију нико није помињао), а добар део приче се односи на однос Стефана и измишљен лик његове усвојене сестре Рашке која му постаје љубавница (са великим утицајем на његове одлуке). Она, како смо видели у прошлој епизоди, пред порођај сама лута пустим пределом и порађа се на хриди о коју ударају таласи реке… У „Шареници” се глумица Злата Нуманагић запитала: „Шта је требало, још једна серија са пуцањем и псовањем?” Не хвала, то баш нико није хтео.

Највише реакција изазива говор у Немањићима. Многе од речи које глумци изговарају одомаћиле су се у српском народу тек неколико векова касније: „бре” је стигло са Турцима, а чули смо и „тата” и „аргумент”, „територија” и „увалиће нам дебелу византијску принцезу”, „имаш петљу”... „можеш добро да кркаш”…

Језик тог доба је црквенословенски и данас би био тешко разумљив. Али и у то време је постојао народни језик. Добром стилизацијом модерног књижевног језика могло се дочарати прошло време и разговорни језик који личи на старински. Уместо тога, чули смо и данашњи сленг, да не кажемо улични језик.

Не постоји ништа што већ неко други у свету није урадио. Зашто код нас пуштају корен пелцери лоших ствари (ријалити), а добре рецепте одбацујемо?

У популарној „Игри престола” сценарио је написан модерним језиком, без уличног сленга. Мел Гипсон је 2004. режирао филм „Страдање Христа”, са буџетом од 30 милиона долара, а зарадио је 20 пута више. Дијалог је на три језика – арамејском, хебрејском и латинском – које су глумци набубали а гледаоци читали са титла. Дакле, може на један или други начин. „Немањићи” су изабрали – трећи!