Pelcer

Malo je glumica koje su kao Sloboda Mićalović doživeli privilegiju da se za kratko vreme dva puta pojave u „Dnevniku” javnog servisa. Oba puta su povod bili „Nemanjići”, serija u kojoj se pojavila tek u jedanaestoj epizodi kao nevesta Stefana Nemanje, mletačka princeza Ana Dandolo. Sloboda Mićalović je popularnost stekla u „Zoni Zamfirovoj” i u serijama rađenim po štivu Mir Jam i mnogi su još od prve epizode čekali da je vide u „Nemanjićima”. Nažalost, doplovila je na brodu u sceni koja je više ličila na pozorišnu nego na scenu visokobudžetne serije. Za Novu godinu, posle prve epizode, na primedbe, autori su poručili „sačekajte da vidite i ostalo”…

E, pa dočekali smo i adute serije, da se na ekranu pojave Nebojša Glogovac i Dragan Mićanović, ali i pored toga zamerke koje je serija zaslužila na početku – i dalje stoje: režija ima loš tempo, najavljena je kao istorijska (fikciju niko nije pominjao), a dobar deo priče se odnosi na odnos Stefana i izmišljen lik njegove usvojene sestre Raške koja mu postaje ljubavnica (sa velikim uticajem na njegove odluke). Ona, kako smo videli u prošloj epizodi, pred porođaj sama luta pustim predelom i porađa se na hridi o koju udaraju talasi reke… U „Šarenici” se glumica Zlata Numanagić zapitala: „Šta je trebalo, još jedna serija sa pucanjem i psovanjem?” Ne hvala, to baš niko nije hteo.

Najviše reakcija izaziva govor u Nemanjićima. Mnoge od reči koje glumci izgovaraju odomaćile su se u srpskom narodu tek nekoliko vekova kasnije: „bre” je stiglo sa Turcima, a čuli smo i „tata” i „argument”, „teritorija” i „uvaliće nam debelu vizantijsku princezu”, „imaš petlju”... „možeš dobro da krkaš”…

Jezik tog doba je crkvenoslovenski i danas bi bio teško razumljiv. Ali i u to vreme je postojao narodni jezik. Dobrom stilizacijom modernog književnog jezika moglo se dočarati prošlo vreme i razgovorni jezik koji liči na starinski. Umesto toga, čuli smo i današnji sleng, da ne kažemo ulični jezik.

Ne postoji ništa što već neko drugi u svetu nije uradio. Zašto kod nas puštaju koren pelceri loših stvari (rijaliti), a dobre recepte odbacujemo?

U popularnoj „Igri prestola” scenario je napisan modernim jezikom, bez uličnog slenga. Mel Gipson je 2004. režirao film „Stradanje Hrista”, sa budžetom od 30 miliona dolara, a zaradio je 20 puta više. Dijalog je na tri jezika – aramejskom, hebrejskom i latinskom – koje su glumci nabubali a gledaoci čitali sa titla. Dakle, može na jedan ili drugi način. „Nemanjići” su izabrali – treći!