На преглед у мају

„Зашто да идем лекару кадa ме ништа не боли и осећам се добро”, уобичајена изјава у нашим условима живота, али у земљама где је развијена превентивна медицина, обавеза је запослених да бар једном годишње контролишу здравље. То се обично обавља у пријатном амбијенту у којем се не разговора о болести већ о здрављу. Тада размишљања о здрављу нису брига, страх и прибојавање, већ се одлазак лекару схвата као добра навика која треба да одржи наше радне способности и сачува квалитет живота.

Такав превентивни приступ здрављу прихватила је још 1994. године болница „Бежанијска коса”, по моделу клинике „Мејо” (САД), и спроводи га у свом „Медик програму”.

Др Душан Вукотић, хирург из поменуте болнице, каже да је превентивна медицина у 20. веку постала равноправна са куративном и да је донела велики напредак човечанству, јер не само да спречава појаву и напредовање болести, већ се залаже за правовремену примену свега што може да унапреди здравље појединаца и заједнице. Превентивна медицина је и неупоредиво јефтинија од лечења.

Није довољно добро се осећати

Ми се према свом здрављу, нажалост, понашамо као да ће трајати читавог живота, ма шта чинили. Узимамо тешку храну, пушимо, прекомерно конзумирамо алкохолна пића, не крећемо се довољно и сматрамо да ћемо се увек добро осећати као сада.

– Добро осећање произилази из психичке и физичке равнотеже, оно јесте мерило здравља – сагласан је др Вукотић – па ипак, треба бити умерен и опрезан зато што смо изложени и многим неповољним утицајима средине.

(/slika2)Осим тога, између здравља и болести постоји низ етапа које не упозоравају као црвена сигнална лампица, већ само дискретно наговештавају да је нарушена равнотежа организма. Наш саговорник саветује да, ма колико били оптерећени обавезама, уважимо сваки наговештај болести, као што су слабост, претерано замарање, учестали болови, несаница или умор после јутарњег устајања, поремећај сексуалне активности, појава крви у столици или испљувку, кашаљ који не пролази и више месеци...

Требало би да и без икаквих симптома једном годишње обавимо рутинске прегледе да би нас здравље добро служило. Не треба заборавити да се генетски предодређене породичне болести не морају увек испољити, али се могу тихо развијати дуго времена пре него што покажу знаке. Утврђивање наследне склоности и њено рано откривање, у многим случајевима може спречити болест и сачувати радну способност.

– Наш превентивни програм је осмишљен првенствено за презаузете здраве људе, али и друге који желе да дођу до брзе дијагнозе. За пет до седам часова могу бити обављени сви прегледи. Овај здравствени пакет обухвата интернистички преглед, компјутеризовани ЕКГ, комплетна лабораторијска испитивања, ултразвучни преглед срца и трбуха, спирометрију и одређивање плућних функција, тест оптерећења срца, преглед офталмолога, психијатра, онколога, физијатра и гинеколога.

Првобитно је то био програм за менаџере, будући да су они изложени сталном стресу, а немају времена да иду на вишедневну контролу у дом здравља. Одзив је био врло добар, и до сада је обављено 120.000 контролних прегледа и едукација да би корисници прихватили здрав начин живота. Многи су доласком у наш центар први пут разумели значај повишеног холестерола и крвног притиска за настанак болести срца и крвних судова. Прихватили су промене животних навика и лечење, кориговали масноће у крви и тиме отклонили услове за појаву болести. Да нису то учинили, већ за шест до десет година, ти људи би оболели од кардиоваскуларних болести, неки би и престали да раде – наводи наш саговорник.

Потпун преглед за један дан

Периодичним прегледом се утврђује здравље органа и система који су под највећим ризиком или су подложни промени функције због старења. Утврђује се смањење функције органа старења, пре него што се оне угасе напредовањем болести.

– Добри савети имају за циљ да заштите здравље, а не да уплаше – објашњава др Вукотић. Страх од сазнања да нешто није у реду с нашим организмом може да нас заустави у доношењу одлуке да одемо на преглед. Због тога се многе тешке болести откривају тек када узму маха, а могле су бити спречене или излечене да су откривене на почетку. Једна од таквих болести је и тумор дебелог црева који се дуго развија пре него што се открије. Они који имају симптоме као што су затвор, пролив, крв у столици, анемију и губитак у тежини, без устезања треба да их саопште лекару да би им урадили лабораторијске прегледе и преглед најновијим, 64-слајсним скенером.

– Дијагностика у нашем центру – наводи др Вукотић – планира се после добро обављеног клиничког прегледа и разговора са корисником. По потреби се може допунити магнетном резонанцом, скенером, холтер мониторингом и гастроскопијом. На реализацији овог програма ради 200 специјалиста, од којих су 40 магистри, доктори наука и професори. Стручњаци КБЦ „Бежанијска коса” с поносом истичу да су садржаји и квалитет прегледа настали високом едукацијом за рано откривање процеса који изазивају болести и кажу да и чланови Српске академије наука редовно долазе на систематски преглед.

Одговорни смо према сопственом здрављу и дужни да бринемо о њему. Последњих година, са појавом епидемија хроничних болести као што су дијабетес, болести срца и крвотока и друге, учесталих инфекција вирусом HIV и вирусима HPV, и у нашој земљи се различитим здравственим кампањама настоји да се грађани више ангажују на спречавању болести. Све је више оних који прихватају став да је за срећан и професионално успешан живот важно добро здравље и да је цена његовог губитка превелика. Све што се правовремено учини у откривању болести повећава извесност њеног излечења и неупоредиво је јефтиније од каснијег лечења.

Вера Бошковић

----------------------------------------------------------

Задовољни пацијенти

Поред корисника „Медик програма“ који ту услугу плаћају, сазнајемо од др Душана Вукотића да КБЦ „Бежанијска коса“ прима неупоредиво више пацијената с упутом, којих у просеку има око 700 дневно. У овом Клиничко-болничком центру бива прегледано око 250.000 пацијената годишње, од којих 18.000 остаје на болничко лечење. Према подацима Градског завода за јавно здравље, КБЦ Бежанијска коса се налази на другом месту по задовољству пацијената начином пружања услуга.