Србија и мангупи

Основ­ни про­блем ко­ји Ср­би­ја има у пре­го­во­ри­ма с Ко­со­вом је то што има по­сла са си­лом за ко­ју је ко­сов­ска не­за­ви­сност го­то­ва ствар, а пре­ми­јер Ко­со­ва Ра­муш Ха­ра­ди­нај је са­мо гла­сно­го­вор­ник, и то не Ко­со­ва и ал­бан­ских иде­ја, не­го пре све­га оно­га што Аме­ри­ка же­ли и хо­ће да спро­ве­де – ре­зи­ми­рао је ових да­на по­зи­ци­ју Бе­о­гра­да Алек­сан­дар Ву­чић. И за­пи­тао „ко­ли­ко би Ха­ра­ди­нај истин­ски био хра­бар да не­ма иза се­бе, ве­ро­ват­но нај­ве­ћег ’ман­гу­па’ на све­ту, оног ко­ји нас је, он, а не Ха­ра­ди­нај и ОВК, и по­бе­дио 1999. и ко­ји је аутор и ре­а­ли­за­тор ко­сов­ске не­за­ви­сно­сти”.

По­сле ова­ко озбиљ­не кон­ста­та­ци­је срп­ског пред­сед­ни­ка, ко­га да не уве­се­ле ре­чи ше­фа Европ­ског са­ве­та До­нал­да Ту­ска, ко­ји је у окви­ру бал­кан­ске тур­не­је до­пу­то­вао и у Бе­о­град. „Мо­рао сам по­себ­но до­бро да се при­пре­мим за по­се­ту Ср­би­ји. За­то што знам да сте у по­ли­ти­ци кре­а­тив­ни као што је Ни­ко­ла Те­сла био у на­у­ци. Ефи­ка­сни као што је Но­вак Ђо­ко­вић у те­ни­су и, кад год то же­ли­те, шар­мант­ни као кад се за­и­гра ва­ше ко­ло”, ре­као је овај европ­ски зва­нич­ник, на шта се чу­ло Ву­чи­ће­во „уф”.

 

Али ни ту ни­је био крај Ту­ско­вих по­хва­ла. Кон­ста­то­вао је да је од Дру­гог свет­ског ра­та и „Нем­ци­ма ја­сно” да је бо­ље би­ти на срп­ској стра­ни јер сте „мно­го пу­та у исто­ри­ји до­ка­за­ли да сте чвр­сти, твр­до­гла­ви и не­за­ви­сни”, као и да са­мо Ср­би од­лу­чу­ју о сво­јој суд­би­ни и да не­ће до­пу­сти­ти да се то про­ме­ни. У јед­ном тре­нут­ку је ре­као и да за Ву­чи­ћа ми­сли да је „не­мо­гу­ће на­ћи ве­ћег Ср­би­на од ње­га” и да у ње­му „пре­по­зна­је срод­ну ду­шу”.

Ни­шта ма­ње бла­го­гла­го­љив ни­је био ни у При­шти­ни. Ха­ши­му Та­чи­ју је ре­као да, ка­ко он, та­ко и ње­го­ве ко­ле­ге у Бри­се­лу и европ­ским пре­сто­ни­ца­ма, хва­ле успе­хе ко­сов­ског пред­сед­ни­ка и ње­го­ву спек­та­ку­лар­ну по­ли­ти­ку. „Ти ус­пе­си мо­гу да по­слу­же као мо­дел и ва­шим су­се­ди­ма”, ре­као је Туск, не за­бо­ра­вља­ју­ћи ни Та­чи­јев пе­де­се­ти ро­ђен­дан, ко­ме је уз че­стит­ку по­ру­чио да „у ре­ал­ном све­ту жи­вот по­чи­ње по­сле пе­де­се­те”.

„Ре­кла­ми­ра­ју­ћи” ЕУ на за­пад­ном Бал­ка­ну, Туск је ре­као да ЕУ тре­ба по­сма­тра­ти као про­је­кат са стра­те­шком ди­мен­зи­јом. „За­јед­но мо­же­мо ско­ро све да по­стиг­не­мо – про­спе­ри­тет, ви­ши стан­дард, де­мо­кра­ти­ју, уз вла­да­ви­ну за­ко­на и сло­бо­ду го­во­ра, без­бед­ност и из­над све­га уза­јам­но по­што­ва­ње и очу­ва­ње на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та”, об­ја­снио је овај ви­со­ки европ­ски зва­нич­ник.

У Ср­би­ји је бо­ра­вио и бел­гиј­ски пре­ми­јер Шарл Ми­шел, ко­ји је, ка­ко је от­крио Ву­чић, до­нео „не­ке но­ве пред­ло­ге ко­ји се ти­чу европ­ског пу­та Ср­би­је”. О че­му је тач­но реч, пред­сед­ник ни­је мо­гао да от­кри­ва док, об­ја­снио је, „то не бу­де део по­ли­ти­ке ЕУ и док не­ки дру­ги фак­то­ри не бу­ду с тим пред­ло­зи­ма са­гла­сни”. На Ту­ско­вој и Ми­ше­ло­вој по­се­ти се углав­ном и за­вр­шио по­ли­тич­ки при­јат­ни­ји део ове не­де­ље. У оном дру­гом де­лу сед­ми­це за на­ма, Ср­би­ја и Хр­ват­ска су по­но­во ис­ко­па­ле рат­не се­ки­ре, а са­зна­ли смо и да је Фран­цу­ска „за­ле­гла” за ко­сов­ску не­за­ви­сност, то­ли­ко да је спрем­на да упу­ти про­тест­не но­те сва­кој зе­мљи ко­ја по­ву­че при­зна­ње.

Уз по­на­вља­ње свих хр­ват­ских зва­нич­ни­ка, да За­греб оста­је отво­рен за са­рад­њу са Ср­би­јом, у тој зе­мљи је пер­со­ном нон гра­та про­гла­шен ми­ни­стар од­бра­не Алек­сан­дар Ву­лин, ко­ме је прет­ход­но за­пре­ће­но да не до­ла­зи на обе­ле­жа­ва­ње го­ди­шњи­це про­бо­ја из кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра у Ја­се­нов­цу. У За­гре­бу су оце­ни­ли увре­дљи­вом из­ја­ву срп­ског ми­ни­стра, ко­ји је ре­као да не же­ли да бу­де у Ја­се­нов­цу за­јед­но с хр­ват­ским зва­нич­ни­ци­ма: „На­рав­но да на тај дан ја не бих био у Ја­се­нов­цу. Да ли ћу до­ћи у Мла­ку, у об­но­вље­ну срп­ску цр­кву, та­мо где се на­ла­зе Ср­би, та­мо где се на­ла­зе по­том­ци жр­та­ва Ја­се­нов­ца, од­лу­чи­ћу ја и о то­ме мо­же да од­лу­чи вр­хов­ни ко­ман­дант Вој­ске Ср­би­је Алек­сан­дар Ву­чић, а ни­ка­ко о то­ме не мо­гу да од­лу­че хр­ват­ски ми­ни­стри.”

Ср­би­ја је уз­вра­ти­ла за­бра­ном ула­ска у Ср­би­ју Да­ми­ру Кр­сти­че­ви­ћу, хр­ват­ском ми­ни­стру од­бра­не. У За­гре­бу су то оце­ни­ли не­при­ме­ре­ним, па се у та­мо­шњим ме­ди­ји­ма по­ја­ви­ла не­зва­нич­на ин­фор­ма­ци­ја да би Хр­ват­ска мо­гла да по­ву­че свог ам­ба­са­до­ра из Бе­о­гра­да, на шта је ре­а­го­вао шеф срп­ске ди­пло­ма­ти­је Иви­ца Да­чић, на­ја­вљу­ју­ћи да ће­мо и у том слу­ча­ју ре­а­го­ва­ти ре­ци­проч­но. Уз ко­ме­мо­ра­ци­ју у Ја­се­нов­цу, у За­гре­бу је по­но­во по­ста­вље­но пи­та­ње бро­ја жр­та­ва овог зло­гла­сног ло­го­ра. Пред­сед­ни­ца Ко­лин­да Гра­бар Ки­та­ро­вић је по­др­жа­ла пред­лог пред­сед­ни­ка Хр­ват­ског хел­син­шког од­бо­ра Ива­на Зво­ни­ми­ра Чич­ка за фор­ми­ра­ње ме­ђу­на­род­не ко­ми­си­је за утвр­ђи­ва­ње бро­ја жр­та­ва ло­го­ра у Ја­се­нов­цу, уз обра­зло­же­ње да би се та­ко „до­шло до исти­не”.

Пред­сед­ник Ср­би­је је ових да­на за Блум­берг от­крио и за­што је по­ме­рио рок у ко­ме ће да са­оп­шти свој пред­лог ре­ше­ња за Ко­со­во по­што је, под­се­ти­мо, на­ја­вио да ће то ре­ћи кра­јем апри­ла. Блум­берг на­во­ди да је Ву­чић ка­зао да је ви­ше вре­ме­на по­треб­но да свет­ске си­ле – укљу­чу­ју­ћи ЕУ и САД – из­вр­ше при­ти­сак да би При­шти­на при­ста­ла на да­ва­ње усту­па­ка. Та­да би мо­гао гра­ђа­ни­ма Ср­би­је да пред­ста­ви спо­ра­зум без осе­ћа­ња по­ни­же­но­сти.

Ву­чић је, уз све ме­ђу­на­род­не оба­ве­зе, сти­гао и да у Ни­шу при­су­ству­је отва­ра­њу но­вог по­го­на фа­бри­ке „Ле­о­ни”. Али и да одр­жи го­вор у ко­ме се освр­нуо на си­ту­а­ци­ју у ве­зи с Ко­со­вом и ни­шким аеро­дро­мом ко­ји је, по­сле на­ја­ве вла­де да ће др­жа­ва пре­у­зе­ти га­здо­ва­ње над њим, до­вео у овом гра­ду до про­те­ста гра­ђа­на и де­ла опо­зи­ци­је. Уз по­ру­ку да су про­те­сти ле­ги­тим­ни у сва­кој де­мо­крат­ској зе­мљи, Ву­чић је оце­нио да иза њих сто­је по­ли­тич­ки, а не еко­ном­ски мо­ти­ви. Ни­је ис­кљу­чио мо­гућ­ност да се др­жа­ва пре­до­ми­сли. „Оста­је је­ди­но да Са­ша Јан­ко­вић, кад већ ни­је мо­гао да бу­де пре­ми­јер, по­ста­не ди­рек­тор аеро­дро­ма у Ни­шу”, при­ме­тио је Ву­чић.