Србија и мангупи
Основни проблем који Србија има у преговорима с Косовом је то што има посла са силом за коју је косовска независност готова ствар, а премијер Косова Рамуш Харадинај је само гласноговорник, и то не Косова и албанских идеја, него пре свега онога што Америка жели и хоће да спроведе – резимирао је ових дана позицију Београда Александар Вучић. И запитао „колико би Харадинај истински био храбар да нема иза себе, вероватно највећег ’мангупа’ на свету, оног који нас је, он, а не Харадинај и ОВК, и победио 1999. и који је аутор и реализатор косовске независности”.
После овако озбиљне констатације српског председника, кога да не увеселе речи шефа Европског савета Доналда Туска, који је у оквиру балканске турнеје допутовао и у Београд. „Морао сам посебно добро да се припремим за посету Србији. Зато што знам да сте у политици креативни као што је Никола Тесла био у науци. Ефикасни као што је Новак Ђоковић у тенису и, кад год то желите, шармантни као кад се заигра ваше коло”, рекао је овај европски званичник, на шта се чуло Вучићево „уф”.
Али ни ту није био крај Тускових похвала. Констатовао је да је од Другог светског рата и „Немцима јасно” да је боље бити на српској страни јер сте „много пута у историји доказали да сте чврсти, тврдоглави и независни”, као и да само Срби одлучују о својој судбини и да неће допустити да се то промени. У једном тренутку је рекао и да за Вучића мисли да је „немогуће наћи већег Србина од њега” и да у њему „препознаје сродну душу”.
Ништа мање благоглагољив није био ни у Приштини. Хашиму Тачију је рекао да, како он, тако и његове колеге у Бриселу и европским престоницама, хвале успехе косовског председника и његову спектакуларну политику. „Ти успеси могу да послуже као модел и вашим суседима”, рекао је Туск, не заборављајући ни Тачијев педесети рођендан, коме је уз честитку поручио да „у реалном свету живот почиње после педесете”.
„Рекламирајући” ЕУ на западном Балкану, Туск је рекао да ЕУ треба посматрати као пројекат са стратешком димензијом. „Заједно можемо скоро све да постигнемо – просперитет, виши стандард, демократију, уз владавину закона и слободу говора, безбедност и изнад свега узајамно поштовање и очување националног идентитета”, објаснио је овај високи европски званичник.
У Србији је боравио и белгијски премијер Шарл Мишел, који је, како је открио Вучић, донео „неке нове предлоге који се тичу европског пута Србије”. О чему је тачно реч, председник није могао да открива док, објаснио је, „то не буде део политике ЕУ и док неки други фактори не буду с тим предлозима сагласни”. На Тусковој и Мишеловој посети се углавном и завршио политички пријатнији део ове недеље. У оном другом делу седмице за нама, Србија и Хрватска су поново ископале ратне секире, а сазнали смо и да је Француска „залегла” за косовску независност, толико да је спремна да упути протестне ноте свакој земљи која повуче признање.
Уз понављање свих хрватских званичника, да Загреб остаје отворен за сарадњу са Србијом, у тој земљи је персоном нон грата проглашен министар одбране Александар Вулин, коме је претходно запрећено да не долази на обележавање годишњице пробоја из концентрационог логора у Јасеновцу. У Загребу су оценили увредљивом изјаву српског министра, који је рекао да не жели да буде у Јасеновцу заједно с хрватским званичницима: „Наравно да на тај дан ја не бих био у Јасеновцу. Да ли ћу доћи у Млаку, у обновљену српску цркву, тамо где се налазе Срби, тамо где се налазе потомци жртава Јасеновца, одлучићу ја и о томе може да одлучи врховни командант Војске Србије Александар Вучић, а никако о томе не могу да одлуче хрватски министри.”
Србија је узвратила забраном уласка у Србију Дамиру Крстичевићу, хрватском министру одбране. У Загребу су то оценили непримереним, па се у тамошњим медијима појавила незванична информација да би Хрватска могла да повуче свог амбасадора из Београда, на шта је реаговао шеф српске дипломатије Ивица Дачић, најављујући да ћемо и у том случају реаговати реципрочно. Уз комеморацију у Јасеновцу, у Загребу је поново постављено питање броја жртава овог злогласног логора. Председница Колинда Грабар Китаровић је подржала предлог председника Хрватског хелсиншког одбора Ивана Звонимира Чичка за формирање међународне комисије за утврђивање броја жртава логора у Јасеновцу, уз образложење да би се тако „дошло до истине”.
Председник Србије је ових дана за Блумберг открио и зашто је померио рок у коме ће да саопшти свој предлог решења за Косово пошто је, подсетимо, најавио да ће то рећи крајем априла. Блумберг наводи да је Вучић казао да је више времена потребно да светске силе – укључујући ЕУ и САД – изврше притисак да би Приштина пристала на давање уступака. Тада би могао грађанима Србије да представи споразум без осећања понижености.
Вучић је, уз све међународне обавезе, стигао и да у Нишу присуствује отварању новог погона фабрике „Леони”. Али и да одржи говор у коме се осврнуо на ситуацију у вези с Косовом и нишким аеродромом који је, после најаве владе да ће држава преузети газдовање над њим, довео у овом граду до протеста грађана и дела опозиције. Уз поруку да су протести легитимни у свакој демократској земљи, Вучић је оценио да иза њих стоје политички, а не економски мотиви. Није искључио могућност да се држава предомисли. „Остаје једино да Саша Јанковић, кад већ није могао да буде премијер, постане директор аеродрома у Нишу”, приметио је Вучић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


