Srbija i mangupi

Osnov­ni pro­blem ko­ji Sr­bi­ja ima u pre­go­vo­ri­ma s Ko­so­vom je to što ima po­sla sa si­lom za ko­ju je ko­sov­ska ne­za­vi­snost go­to­va stvar, a pre­mi­jer Ko­so­va Ra­muš Ha­ra­di­naj je sa­mo gla­sno­go­vor­nik, i to ne Ko­so­va i al­ban­skih ide­ja, ne­go pre sve­ga ono­ga što Ame­ri­ka že­li i ho­će da spro­ve­de – re­zi­mi­rao je ovih da­na po­zi­ci­ju Be­o­gra­da Alek­san­dar Vu­čić. I za­pi­tao „ko­li­ko bi Ha­ra­di­naj istin­ski bio hra­bar da ne­ma iza se­be, ve­ro­vat­no naj­ve­ćeg ’man­gu­pa’ na sve­tu, onog ko­ji nas je, on, a ne Ha­ra­di­naj i OVK, i po­be­dio 1999. i ko­ji je autor i re­a­li­za­tor ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti”.

Po­sle ova­ko ozbilj­ne kon­sta­ta­ci­je srp­skog pred­sed­ni­ka, ko­ga da ne uve­se­le re­či še­fa Evrop­skog sa­ve­ta Do­nal­da Tu­ska, ko­ji je u okvi­ru bal­kan­ske tur­ne­je do­pu­to­vao i u Be­o­grad. „Mo­rao sam po­seb­no do­bro da se pri­pre­mim za po­se­tu Sr­bi­ji. Za­to što znam da ste u po­li­ti­ci kre­a­tiv­ni kao što je Ni­ko­la Te­sla bio u na­u­ci. Efi­ka­sni kao što je No­vak Đo­ko­vić u te­ni­su i, kad god to že­li­te, šar­mant­ni kao kad se za­i­gra va­še ko­lo”, re­kao je ovaj evrop­ski zva­nič­nik, na šta se ču­lo Vu­či­će­vo „uf”.

 

Ali ni tu ni­je bio kraj Tu­sko­vih po­hva­la. Kon­sta­to­vao je da je od Dru­gog svet­skog ra­ta i „Nem­ci­ma ja­sno” da je bo­lje bi­ti na srp­skoj stra­ni jer ste „mno­go pu­ta u isto­ri­ji do­ka­za­li da ste čvr­sti, tvr­do­gla­vi i ne­za­vi­sni”, kao i da sa­mo Sr­bi od­lu­ču­ju o svo­joj sud­bi­ni i da ne­će do­pu­sti­ti da se to pro­me­ni. U jed­nom tre­nut­ku je re­kao i da za Vu­či­ća mi­sli da je „ne­mo­gu­će na­ći ve­ćeg Sr­bi­na od nje­ga” i da u nje­mu „pre­po­zna­je srod­nu du­šu”.

Ni­šta ma­nje bla­go­gla­go­ljiv ni­je bio ni u Pri­šti­ni. Ha­ši­mu Ta­či­ju je re­kao da, ka­ko on, ta­ko i nje­go­ve ko­le­ge u Bri­se­lu i evrop­skim pre­sto­ni­ca­ma, hva­le uspe­he ko­sov­skog pred­sed­ni­ka i nje­go­vu spek­ta­ku­lar­nu po­li­ti­ku. „Ti us­pe­si mo­gu da po­slu­že kao mo­del i va­šim su­se­di­ma”, re­kao je Tusk, ne za­bo­ra­vlja­ju­ći ni Ta­či­jev pe­de­se­ti ro­đen­dan, ko­me je uz če­stit­ku po­ru­čio da „u re­al­nom sve­tu ži­vot po­či­nje po­sle pe­de­se­te”.

„Re­kla­mi­ra­ju­ći” EU na za­pad­nom Bal­ka­nu, Tusk je re­kao da EU tre­ba po­sma­tra­ti kao pro­je­kat sa stra­te­škom di­men­zi­jom. „Za­jed­no mo­že­mo sko­ro sve da po­stig­ne­mo – pro­spe­ri­tet, vi­ši stan­dard, de­mo­kra­ti­ju, uz vla­da­vi­nu za­ko­na i slo­bo­du go­vo­ra, bez­bed­nost i iz­nad sve­ga uza­jam­no po­što­va­nje i oču­va­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta”, ob­ja­snio je ovaj vi­so­ki evrop­ski zva­nič­nik.

U Sr­bi­ji je bo­ra­vio i bel­gij­ski pre­mi­jer Šarl Mi­šel, ko­ji je, ka­ko je ot­krio Vu­čić, do­neo „ne­ke no­ve pred­lo­ge ko­ji se ti­ču evrop­skog pu­ta Sr­bi­je”. O če­mu je tač­no reč, pred­sed­nik ni­je mo­gao da ot­kri­va dok, ob­ja­snio je, „to ne bu­de deo po­li­ti­ke EU i dok ne­ki dru­gi fak­to­ri ne bu­du s tim pred­lo­zi­ma sa­gla­sni”. Na Tu­sko­voj i Mi­še­lo­voj po­se­ti se uglav­nom i za­vr­šio po­li­tič­ki pri­jat­ni­ji deo ove ne­de­lje. U onom dru­gom de­lu sed­mi­ce za na­ma, Sr­bi­ja i Hr­vat­ska su po­no­vo is­ko­pa­le rat­ne se­ki­re, a sa­zna­li smo i da je Fran­cu­ska „za­le­gla” za ko­sov­sku ne­za­vi­snost, to­li­ko da je sprem­na da upu­ti pro­test­ne no­te sva­koj ze­mlji ko­ja po­vu­če pri­zna­nje.

Uz po­na­vlja­nje svih hr­vat­skih zva­nič­ni­ka, da Za­greb osta­je otvo­ren za sa­rad­nju sa Sr­bi­jom, u toj ze­mlji je per­so­nom non gra­ta pro­gla­šen mi­ni­star od­bra­ne Alek­san­dar Vu­lin, ko­me je pret­hod­no za­pre­će­no da ne do­la­zi na obe­le­ža­va­nje go­di­šnji­ce pro­bo­ja iz kon­cen­tra­ci­o­nog lo­go­ra u Ja­se­nov­cu. U Za­gre­bu su oce­ni­li uvre­dlji­vom iz­ja­vu srp­skog mi­ni­stra, ko­ji je re­kao da ne že­li da bu­de u Ja­se­nov­cu za­jed­no s hr­vat­skim zva­nič­ni­ci­ma: „Na­rav­no da na taj dan ja ne bih bio u Ja­se­nov­cu. Da li ću do­ći u Mla­ku, u ob­no­vlje­nu srp­sku cr­kvu, ta­mo gde se na­la­ze Sr­bi, ta­mo gde se na­la­ze po­tom­ci žr­ta­va Ja­se­nov­ca, od­lu­či­ću ja i o to­me mo­že da od­lu­či vr­hov­ni ko­man­dant Voj­ske Sr­bi­je Alek­san­dar Vu­čić, a ni­ka­ko o to­me ne mo­gu da od­lu­če hr­vat­ski mi­ni­stri.”

Sr­bi­ja je uz­vra­ti­la za­bra­nom ula­ska u Sr­bi­ju Da­mi­ru Kr­sti­če­vi­ću, hr­vat­skom mi­ni­stru od­bra­ne. U Za­gre­bu su to oce­ni­li ne­pri­me­re­nim, pa se u ta­mo­šnjim me­di­ji­ma po­ja­vi­la ne­zva­nič­na in­for­ma­ci­ja da bi Hr­vat­ska mo­gla da po­vu­če svog am­ba­sa­do­ra iz Be­o­gra­da, na šta je re­a­go­vao šef srp­ske di­plo­ma­ti­je Ivi­ca Da­čić, na­ja­vlju­ju­ći da će­mo i u tom slu­ča­ju re­a­go­va­ti re­ci­proč­no. Uz ko­me­mo­ra­ci­ju u Ja­se­nov­cu, u Za­gre­bu je po­no­vo po­sta­vlje­no pi­ta­nje bro­ja žr­ta­va ovog zlo­gla­snog lo­go­ra. Pred­sed­ni­ca Ko­lin­da Gra­bar Ki­ta­ro­vić je po­dr­ža­la pred­log pred­sed­ni­ka Hr­vat­skog hel­sin­škog od­bo­ra Iva­na Zvo­ni­mi­ra Čič­ka za for­mi­ra­nje me­đu­na­rod­ne ko­mi­si­je za utvr­đi­va­nje bro­ja žr­ta­va lo­go­ra u Ja­se­nov­cu, uz obra­zlo­že­nje da bi se ta­ko „do­šlo do isti­ne”.

Pred­sed­nik Sr­bi­je je ovih da­na za Blum­berg ot­krio i za­što je po­me­rio rok u ko­me će da sa­op­šti svoj pred­log re­še­nja za Ko­so­vo po­što je, pod­se­ti­mo, na­ja­vio da će to re­ći kra­jem apri­la. Blum­berg na­vo­di da je Vu­čić ka­zao da je vi­še vre­me­na po­treb­no da svet­ske si­le – uklju­ču­ju­ći EU i SAD – iz­vr­še pri­ti­sak da bi Pri­šti­na pri­sta­la na da­va­nje ustu­pa­ka. Ta­da bi mo­gao gra­đa­ni­ma Sr­bi­je da pred­sta­vi spo­ra­zum bez ose­ća­nja po­ni­že­no­sti.

Vu­čić je, uz sve me­đu­na­rod­ne oba­ve­ze, sti­gao i da u Ni­šu pri­su­stvu­je otva­ra­nju no­vog po­go­na fa­bri­ke „Le­o­ni”. Ali i da odr­ži go­vor u ko­me se osvr­nuo na si­tu­a­ci­ju u ve­zi s Ko­so­vom i ni­škim aero­dro­mom ko­ji je, po­sle na­ja­ve vla­de da će dr­ža­va pre­u­ze­ti ga­zdo­va­nje nad njim, do­veo u ovom gra­du do pro­te­sta gra­đa­na i de­la opo­zi­ci­je. Uz po­ru­ku da su pro­te­sti le­gi­tim­ni u sva­koj de­mo­krat­skoj ze­mlji, Vu­čić je oce­nio da iza njih sto­je po­li­tič­ki, a ne eko­nom­ski mo­ti­vi. Ni­je is­klju­čio mo­guć­nost da se dr­ža­va pre­do­mi­sli. „Osta­je je­di­no da Sa­ša Jan­ko­vić, kad već ni­je mo­gao da bu­de pre­mi­jer, po­sta­ne di­rek­tor aero­dro­ma u Ni­šu”, pri­me­tio je Vu­čić.