Хостели „маскирани” у апартмане и собе

Тре­нут­но, ка­ко са­зна­је­мо, у ве­ли­ком бро­ју њих од­се­да­ју ми­гран­ти. Нај­ви­ше их има око Глав­не же­ле­знич­ке и Ауто­бу­ске ста­ни­це, али су че­сти го­сти и хо­сте­ла у са­мом ср­цу гра­да, у Кнез Ми­ха­и­ло­вој ули­ци.

Ста­на­ри згра­де у Узун Мир­ко­вој, где се на­ла­зи је­дан од хо­сте­ла, по­жа­ли­ли су се да има­ју про­бле­ма са број­ним го­сти­ма, ко­ји стал­но про­ла­зе сте­пе­ни­штем, га­ла­ме, до­ла­зе и од­ла­зе кад хо­ће. Ка­жу да су се обра­ћа­ли ра­зним град­ским слу­жба­ма, али да је од­го­вор био да вла­сни­ци хо­сте­ла по­слу­ју ле­гал­но. Ста­на­ри­ма пак ни­је ја­сно ка­ко је то мо­гу­ће. Као ни Но­во­бе­о­гра­ђа­ни­ма ви­ше­спрат­ни­це не­да­ле­ко од „бу­вља­ка” где је де­фи­ле не­по­зна­их љу­ди, ка­ко ка­жу, по­стао већ за­бри­ња­ва­ју­ћи.

Да би не­ко отво­рио хо­стел у згра­ди, ка­ко је об­ја­снио Жар­ко Гве­ро, ге­не­рал­ни се­кре­тар Фе­ри­јал­ног и хо­стел­ског са­ве­за Ср­би­је, мо­ра да има са­гла­сност скуп­шти­не ста­на­ра.

– Овај про­пис до­нет је 2016. го­ди­не. Ка­ко су ста­на­ри углав­ном би­ли про­тив хо­сте­ла, вла­сни­ци ко­ји су их отво­ри­ли, а мно­ги при­том уло­жи­ли и ве­ли­ки но­вац, сна­шли су се. Да не би ста­ви­ли ка­та­нац на вра­та и да би из­бе­гли са­гла­сност ста­на­ра, пре­тво­ри­ли су хо­сте­ле у со­бе и апарт­ма­не, од­но­сно из­вр­ши­ли су ка­те­го­ри­за­ци­ју со­ба и апарт­ма­на – ка­же Гве­ро. Он ис­ти­че да је та­да са­вез пред­ла­гао да се про­ду­жи рок за рад по­сто­је­ћим вла­сни­ци­ма хо­сте­ла ко­ји су до­бро по­сло­ва­ли.

– Сма­тра­ли смо да тре­ба да­ти шан­су хо­сте­ли­ма ко­ји су до­бро и ко­рект­но по­сло­ва­ли. Тај пред­лог ни­је при­хва­ћен па је оста­вљен рок од не­ко­ли­ко ме­се­ци да се на­ба­ве по­треб­не до­зво­ле. Ка­ко мно­ги ни­су ус­пе­ли, пре­тво­ри­ли су хо­сте­ле у со­бе и апарт­ма­не. У не­ку ру­ку раз­у­мем вла­сни­ке што су се од­лу­чи­ли на тај ко­рак јер су по­је­дин­ци уло­жи­ли од 20.000 до 30.000 евра у уре­ђе­ње хо­сте­ла. С дру­ге стра­не, раз­у­мем и град ко­ји је по­ку­шао да ре­ши про­блем сме­шта­ја у хо­сте­ли­ма јер је у то вре­ме био ве­ли­ки број ми­гра­на­та ко­ји су бо­ра­ви­ли у њи­ма. Раз­у­мем и ста­на­ре у згра­да­ма ко­ји су се жа­ли­ли на бу­ку, али и по­тро­шњу во­де, стру­је... Си­гур­но је да ни­је све­јед­но ако у је­дан стан до­ђе 20 љу­ди и ако у ње­му жи­ви че­тво­ро – ис­ти­че Гве­ро.

И док хо­сте­ли ни­су ка­те­го­ри­зо­ва­ни, со­бе, апарт­ма­ни и се­о­ска ту­ри­стич­ка до­ма­ћин­ства је­су.

– То је вр­ло ва­жно јер се на осно­ву то­га од­ре­ђу­је ква­ли­тет и це­на. Ка­да је усва­јан про­пис пре две го­ди­не, наш пред­лог био је да се ура­ди и ка­те­го­ри­за­ци­ја хо­сте­ла, али то ни­су при­хва­ти­ли ни Ми­ни­стар­ство ту­ри­зма, ни град. Са­да се под хо­сте­лом под­ра­зу­ме­ва и обје­кат са де­сет ле­жа­је­ва, јед­ним мо­крим чво­ром, где се це­не бо­рав­ка кре­ћу и око шест евра. Та­ко се де­ша­ва да има­те јед­но­и­по­со­бан стан, да у јед­ној со­би има шест кре­ве­та, а у дру­гој че­ти­ри и да „до­би­је­те” хо­стел. То је на­рав­но ис­под свих свет­ских стан­дар­да. Са­да вла­сни­ци та­квих хо­сте­ла при­ме­њу­ју прин­цип – укло­не не­ко­ли­ко ле­жа­је­ва и пре­и­ме­ну­ју га у апарт­ман или у со­бу за из­да­ва­ње – ка­же Гве­ро.

Фе­ри­јал­ни и хо­стел­ски са­вез за­ла­гао се да нај­ма­ња це­на ле­жа­ја бу­де де­сет евра, да сме­штај има два мо­кра чво­ра – за му­шкар­це и за же­не, да у хо­сте­лу бу­де нај­ма­ње 20 ле­жа­је­ва и да има­ју бар јед­ног стал­но за­по­сле­ног.

И док код нас, али и на бал­кан­ским про­сто­ри­ма хо­сте­ли и апарт­ма­ни ни­чу као пе­чур­ке по­сле ки­ше, углав­ном у згра­да­ма и ма­лим ста­но­ви­ма, у ино­стран­ству је си­ту­а­ци­ја дру­га­чи­ја.

– У Њу­јор­ку на при­мер има­те је­дан је­ди­ни хо­стел, ко­ји има ви­ше од 1.000 ле­жа­је­ва, јер је код њих та­кав про­пис. У за­пад­ној Евро­пи по­сто­је хо­сте­ли, има и оних са 200, 300 ле­жа­је­ва, а има и оних ма­њих, али не као код нас. Ови хо­сте­ли су у сва­ком слу­ча­ју при­ла­го­ђе­ни мла­ди­ма. Јеф­ти­ни­ји су од хо­те­ла, а њи­хо­ве це­не кре­ћу се од 18, 19 евра па на­ви­ше. У Евро­пи су хо­сте­ли ма­ло ску­пљи од оних у Ази­ји, осим на­рав­но Ја­па­на где су це­не нај­ви­ше – ка­же Гве­ро.

Капацитети приватног смештаја

Нај­ве­ћи број сме­штај­них је­ди­ни­ца, пре­ма по­да­ци­ма Се­кре­та­ри­ја­та за при­вре­ду, кон­цен­три­сан је у ужем и ши­рем цен­тру Бе­о­гра­да, а ка­те­го­ри­зо­ва­ни су и објек­ти на руб­ним де­ло­ви­ма пре­сто­ни­це.

У апри­лу је ре­ги­стро­ва­но 1.245 је­ди­ни­ца у при­ват­ном сме­шта­ју ко­је рас­по­ла­жу са 2.997 ле­жа­је­ва. 

602 апарт­ма­на са 1.596 ле­жа­је­ва

634 со­бе са 1.276 ле­жа­је­ва

3 ку­ће са 66 ле­жа­је­ва

6 се­о­ских до­ма­ћин­ста­ва са 59 ле­жа­је­ва

Број хо­сте­ла у стам­бе­ним згра­да­ма 

(по­да­ци Се­кре­та­ри­ја­та за при­вре­ду)

Ста­ри град 14 хо­сте­ла 287 ле­жа­је­ва

Сав­ски ве­нац    9 хо­сте­ла 264 ле­жа­ја

Зве­зда­ра    1 хо­стел 26  ле­жа­је­ва

Вра­чар    1 хо­стел 15 ле­жа­је­ва

Ра­ко­ви­ца    1 хо­стел 10 ле­жа­је­ва

У 2017. го­ди­ни ма­њи број хо­сте­ла из­вр­шио је ка­те­го­ри­за­ци­ју стам­бе­них је­ди­ни­ца (ма­ње од 10) и ка­те­го­ри­зо­ва­ли су се као со­бе или апарт­ма­ни.