Hosteli „maskirani” u apartmane i sobe

Tre­nut­no, ka­ko sa­zna­je­mo, u ve­li­kom bro­ju njih od­se­da­ju mi­gran­ti. Naj­vi­še ih ima oko Glav­ne že­le­znič­ke i Auto­bu­ske sta­ni­ce, ali su če­sti go­sti i ho­ste­la u sa­mom sr­cu gra­da, u Knez Mi­ha­i­lo­voj uli­ci.

Sta­na­ri zgra­de u Uzun Mir­ko­voj, gde se na­la­zi je­dan od ho­ste­la, po­ža­li­li su se da ima­ju pro­ble­ma sa broj­nim go­sti­ma, ko­ji stal­no pro­la­ze ste­pe­ni­štem, ga­la­me, do­la­ze i od­la­ze kad ho­će. Ka­žu da su se obra­ća­li ra­znim grad­skim slu­žba­ma, ali da je od­go­vor bio da vla­sni­ci ho­ste­la po­slu­ju le­gal­no. Sta­na­ri­ma pak ni­je ja­sno ka­ko je to mo­gu­će. Kao ni No­vo­be­o­gra­đa­ni­ma vi­še­sprat­ni­ce ne­da­le­ko od „bu­vlja­ka” gde je de­fi­le ne­po­zna­ih lju­di, ka­ko ka­žu, po­stao već za­bri­nja­va­ju­ći.

Da bi ne­ko otvo­rio ho­stel u zgra­di, ka­ko je ob­ja­snio Žar­ko Gve­ro, ge­ne­ral­ni se­kre­tar Fe­ri­jal­nog i ho­stel­skog sa­ve­za Sr­bi­je, mo­ra da ima sa­gla­snost skup­šti­ne sta­na­ra.

– Ovaj pro­pis do­net je 2016. go­di­ne. Ka­ko su sta­na­ri uglav­nom bi­li pro­tiv ho­ste­la, vla­sni­ci ko­ji su ih otvo­ri­li, a mno­gi pri­tom ulo­ži­li i ve­li­ki no­vac, sna­šli su se. Da ne bi sta­vi­li ka­ta­nac na vra­ta i da bi iz­be­gli sa­gla­snost sta­na­ra, pre­tvo­ri­li su ho­ste­le u so­be i apart­ma­ne, od­no­sno iz­vr­ši­li su ka­te­go­ri­za­ci­ju so­ba i apart­ma­na – ka­že Gve­ro. On is­ti­če da je ta­da sa­vez pred­la­gao da se pro­du­ži rok za rad po­sto­je­ćim vla­sni­ci­ma ho­ste­la ko­ji su do­bro po­slo­va­li.

– Sma­tra­li smo da tre­ba da­ti šan­su ho­ste­li­ma ko­ji su do­bro i ko­rekt­no po­slo­va­li. Taj pred­log ni­je pri­hva­ćen pa je osta­vljen rok od ne­ko­li­ko me­se­ci da se na­ba­ve po­treb­ne do­zvo­le. Ka­ko mno­gi ni­su us­pe­li, pre­tvo­ri­li su ho­ste­le u so­be i apart­ma­ne. U ne­ku ru­ku raz­u­mem vla­sni­ke što su se od­lu­či­li na taj ko­rak jer su po­je­din­ci ulo­ži­li od 20.000 do 30.000 evra u ure­đe­nje ho­ste­la. S dru­ge stra­ne, raz­u­mem i grad ko­ji je po­ku­šao da re­ši pro­blem sme­šta­ja u ho­ste­li­ma jer je u to vre­me bio ve­li­ki broj mi­gra­na­ta ko­ji su bo­ra­vi­li u nji­ma. Raz­u­mem i sta­na­re u zgra­da­ma ko­ji su se ža­li­li na bu­ku, ali i po­tro­šnju vo­de, stru­je... Si­gur­no je da ni­je sve­jed­no ako u je­dan stan do­đe 20 lju­di i ako u nje­mu ži­vi če­tvo­ro – is­ti­če Gve­ro.

I dok ho­ste­li ni­su ka­te­go­ri­zo­va­ni, so­be, apart­ma­ni i se­o­ska tu­ri­stič­ka do­ma­ćin­stva je­su.

– To je vr­lo va­žno jer se na osno­vu to­ga od­re­đu­je kva­li­tet i ce­na. Ka­da je usva­jan pro­pis pre dve go­di­ne, naš pred­log bio je da se ura­di i ka­te­go­ri­za­ci­ja ho­ste­la, ali to ni­su pri­hva­ti­li ni Mi­ni­star­stvo tu­ri­zma, ni grad. Sa­da se pod ho­ste­lom pod­ra­zu­me­va i obje­kat sa de­set le­ža­je­va, jed­nim mo­krim čvo­rom, gde se ce­ne bo­rav­ka kre­ću i oko šest evra. Ta­ko se de­ša­va da ima­te jed­no­i­po­so­ban stan, da u jed­noj so­bi ima šest kre­ve­ta, a u dru­goj če­ti­ri i da „do­bi­je­te” ho­stel. To je na­rav­no is­pod svih svet­skih stan­dar­da. Sa­da vla­sni­ci ta­kvih ho­ste­la pri­me­nju­ju prin­cip – uklo­ne ne­ko­li­ko le­ža­je­va i pre­i­me­nu­ju ga u apart­man ili u so­bu za iz­da­va­nje – ka­že Gve­ro.

Fe­ri­jal­ni i ho­stel­ski sa­vez za­la­gao se da naj­ma­nja ce­na le­ža­ja bu­de de­set evra, da sme­štaj ima dva mo­kra čvo­ra – za mu­škar­ce i za že­ne, da u ho­ste­lu bu­de naj­ma­nje 20 le­ža­je­va i da ima­ju bar jed­nog stal­no za­po­sle­nog.

I dok kod nas, ali i na bal­kan­skim pro­sto­ri­ma ho­ste­li i apart­ma­ni ni­ču kao pe­čur­ke po­sle ki­še, uglav­nom u zgra­da­ma i ma­lim sta­no­vi­ma, u ino­stran­stvu je si­tu­a­ci­ja dru­ga­či­ja.

– U Nju­jor­ku na pri­mer ima­te je­dan je­di­ni ho­stel, ko­ji ima vi­še od 1.000 le­ža­je­va, jer je kod njih ta­kav pro­pis. U za­pad­noj Evro­pi po­sto­je ho­ste­li, ima i onih sa 200, 300 le­ža­je­va, a ima i onih ma­njih, ali ne kao kod nas. Ovi ho­ste­li su u sva­kom slu­ča­ju pri­la­go­đe­ni mla­di­ma. Jef­ti­ni­ji su od ho­te­la, a nji­ho­ve ce­ne kre­ću se od 18, 19 evra pa na­vi­še. U Evro­pi su ho­ste­li ma­lo sku­plji od onih u Azi­ji, osim na­rav­no Ja­pa­na gde su ce­ne naj­vi­še – ka­že Gve­ro.

Kapaciteti privatnog smeštaja

Naj­ve­ći broj sme­štaj­nih je­di­ni­ca, pre­ma po­da­ci­ma Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du, kon­cen­tri­san je u užem i ši­rem cen­tru Be­o­gra­da, a ka­te­go­ri­zo­va­ni su i objek­ti na rub­nim de­lo­vi­ma pre­sto­ni­ce.

U apri­lu je re­gi­stro­va­no 1.245 je­di­ni­ca u pri­vat­nom sme­šta­ju ko­je ras­po­la­žu sa 2.997 le­ža­je­va. 

602 apart­ma­na sa 1.596 le­ža­je­va

634 so­be sa 1.276 le­ža­je­va

3 ku­će sa 66 le­ža­je­va

6 se­o­skih do­ma­ćin­sta­va sa 59 le­ža­je­va

Broj ho­ste­la u stam­be­nim zgra­da­ma 

(po­da­ci Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du)

Sta­ri grad 14 ho­ste­la 287 le­ža­je­va

Sav­ski ve­nac    9 ho­ste­la 264 le­ža­ja

Zve­zda­ra    1 ho­stel 26  le­ža­je­va

Vra­čar    1 ho­stel 15 le­ža­je­va

Ra­ko­vi­ca    1 ho­stel 10 le­ža­je­va

U 2017. go­di­ni ma­nji broj ho­ste­la iz­vr­šio je ka­te­go­ri­za­ci­ju stam­be­nih je­di­ni­ca (ma­nje od 10) i ka­te­go­ri­zo­va­li su se kao so­be ili apart­ma­ni.