За хитне служби – бесплатни позиви

Тржиште мобилне телефоније у Србији је максимално конкурентно, али у области  фиксне телефоније и Интернета, Телеком "Србија" и даље ужива доминантан положај. Док услуге мобилне телефоније пружају три оператера, фиксну телефонију карактерише неприкосновени монопол Телекома. Слично је и са Интернетом, јер су капацитети првог провајдера иза нашег националног телекомуникационог оператера – Телекома готово сто пута мањи.
Тако за "Политику" Александра Смиљанић, министар за телекомуникације и информатичко друштво, описује стање на домаћем тржишту телекомуникација.
– И у области кабловско-дистрибутивних система (кабловска телевизија и Интернет) постоји здрава подела тржишта. Без обзира на то што оператер СББ, са 300.000 корисника, опслужује готово 50 одсто тржишта, он има јаку конкуренцију у "Икому", Поштином кабловско-дистрибутивном систему и низу мањих КДС провајдера. Колико су поједини од њих технолошки узнапредовали, најбоље сведочи податак да се већ распитују када ће моћи да пружају и услуге телефоније, говори Александра Смиљанић.

Када је реч о домаћим телекомуникацијама, увек актуелна тема су проблеми и изазови фиксне телефоније. Телеком "Србија" је током протеклих неколико година знатно унапредио инфраструктуру и дигитализовао сва већа места у Србији, али велики број грађана (реч је о десетинама хиљада) и даље ишчекује прикључке и раздвајање од двојника.

– Министарство за телекомуникације и информатичко друштво управо је започело рад на прикупљању података о стању у фиксној телефонији и социјалној структури корисника. Циљ је добијање реалне слике о фиксној телефонији, на основу које ће бити дефинисан и уведен универзални сервис. Тај термин подразумева услуге које треба да буду доступне свим грађанима, и по приступачним ценама, објашњава наша саговорница.

Средства из пратећег фонда универзалног сервиса (финансираног средствима из зараде оператера) наменски ће бити усмеравана за увођење телефона у удаљене (по правилу непрофитабилне) области.  Такође, универзални сервис ће омогућити да позиви упућени хитним службама – полиција, хитна помоћ и ватрогасци, буду бесплатни.

– Цене фиксне телефоније у локалном и међумесном саобраћају су знатно ниже него у околним земљама. Са друге стране, цене међународних позива су доста високе, и та оцена важи и за брзи Интернет (проток изнад 128 килобита у секунди). Ресорно министарство због тога настоји да изнађе начин и те услуге приближи најширем кругу потрошача – каже министарка за телекомуникације и информатичко друштво.

Приоритети тог тела (до краја године) јесу усвајање Предлога измена и допуна Закона о телекомуникацијама, формирање агенције за поштанске услуге, имплементација Закона о електронском потпису.  Затим, Предлог закона о електронској трговини и утврђивање пројектних задатака за пројекте е-управе, који се финансирају средствима Националног инвестиционог плана.

Формирање Агенције за поштанске услуге важно је због увођења реда у област доставе пошиљки. Тиме се некада бавила искључиво Пошта, која је међувремену добила конкуренцију у виду многобројних приватних курирских служби. Агенција за поштанске услуге прописиваће квалитет услуга и издавати дозволе за рад. Према томе,  достављањем пошиљки убудуће ће моћи да се баве само они који буду испуњавали неопходне стандарде.

Предлогом измена и допуна Закона о телекомуникацијама предвиђено је увођење телекомуникационе инспекције, која тренутно не постоји. Тај задатак сада обављају контролори Републичке агенције за телекомуникације, али тај систем није у потпуности адекватан. Често прође и по више месеци до правоснажности њихових решења. Телекомуникациона инспекција ће зато моћи да одмах, на лицу места, спроводи своје одлуке.