Za hitne službi – besplatni pozivi

Tržište mobilne telefonije u Srbiji je maksimalno konkurentno, ali u oblasti  fiksne telefonije i Interneta, Telekom "Srbija" i dalje uživa dominantan položaj. Dok usluge mobilne telefonije pružaju tri operatera, fiksnu telefoniju karakteriše neprikosnoveni monopol Telekoma. Slično je i sa Internetom, jer su kapaciteti prvog provajdera iza našeg nacionalnog telekomunikacionog operatera – Telekoma gotovo sto puta manji.
Tako za "Politiku" Aleksandra Smiljanić, ministar za telekomunikacije i informatičko društvo, opisuje stanje na domaćem tržištu telekomunikacija.
– I u oblasti kablovsko-distributivnih sistema (kablovska televizija i Internet) postoji zdrava podela tržišta. Bez obzira na to što operater SBB, sa 300.000 korisnika, opslužuje gotovo 50 odsto tržišta, on ima jaku konkurenciju u "Ikomu", Poštinom kablovsko-distributivnom sistemu i nizu manjih KDS provajdera. Koliko su pojedini od njih tehnološki uznapredovali, najbolje svedoči podatak da se već raspituju kada će moći da pružaju i usluge telefonije, govori Aleksandra Smiljanić.

Kada je reč o domaćim telekomunikacijama, uvek aktuelna tema su problemi i izazovi fiksne telefonije. Telekom "Srbija" je tokom proteklih nekoliko godina znatno unapredio infrastrukturu i digitalizovao sva veća mesta u Srbiji, ali veliki broj građana (reč je o desetinama hiljada) i dalje iščekuje priključke i razdvajanje od dvojnika.

– Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo upravo je započelo rad na prikupljanju podataka o stanju u fiksnoj telefoniji i socijalnoj strukturi korisnika. Cilj je dobijanje realne slike o fiksnoj telefoniji, na osnovu koje će biti definisan i uveden univerzalni servis. Taj termin podrazumeva usluge koje treba da budu dostupne svim građanima, i po pristupačnim cenama, objašnjava naša sagovornica.

Sredstva iz pratećeg fonda univerzalnog servisa (finansiranog sredstvima iz zarade operatera) namenski će biti usmeravana za uvođenje telefona u udaljene (po pravilu neprofitabilne) oblasti.  Takođe, univerzalni servis će omogućiti da pozivi upućeni hitnim službama – policija, hitna pomoć i vatrogasci, budu besplatni.

– Cene fiksne telefonije u lokalnom i međumesnom saobraćaju su znatno niže nego u okolnim zemljama. Sa druge strane, cene međunarodnih poziva su dosta visoke, i ta ocena važi i za brzi Internet (protok iznad 128 kilobita u sekundi). Resorno ministarstvo zbog toga nastoji da iznađe način i te usluge približi najširem krugu potrošača – kaže ministarka za telekomunikacije i informatičko društvo.

Prioriteti tog tela (do kraja godine) jesu usvajanje Predloga izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama, formiranje agencije za poštanske usluge, implementacija Zakona o elektronskom potpisu.  Zatim, Predlog zakona o elektronskoj trgovini i utvrđivanje projektnih zadataka za projekte e-uprave, koji se finansiraju sredstvima Nacionalnog investicionog plana.

Formiranje Agencije za poštanske usluge važno je zbog uvođenja reda u oblast dostave pošiljki. Time se nekada bavila isključivo Pošta, koja je međuvremenu dobila konkurenciju u vidu mnogobrojnih privatnih kurirskih službi. Agencija za poštanske usluge propisivaće kvalitet usluga i izdavati dozvole za rad. Prema tome,  dostavljanjem pošiljki ubuduće će moći da se bave samo oni koji budu ispunjavali neophodne standarde.

Predlogom izmena i dopuna Zakona o telekomunikacijama predviđeno je uvođenje telekomunikacione inspekcije, koja trenutno ne postoji. Taj zadatak sada obavljaju kontrolori Republičke agencije za telekomunikacije, ali taj sistem nije u potpunosti adekvatan. Često prođe i po više meseci do pravosnažnosti njihovih rešenja. Telekomunikaciona inspekcija će zato moći da odmah, na licu mesta, sprovodi svoje odluke.