„Хестил” не мора да врати паре у буџет

Протокол пет у Србији није почео да важи са даном потписивања ССП-а – 1. фебруара 2009. године. Домаћа челичана је била заштићена пет година и у том периоду је дотирање железаре било дозвољено. Међутим, од 1. фебруара 2014. године Протокол пет је ступио на снагу и Србија је морала да доказује да је државна помоћ коју је челичана у Смедереву добијала пре доласка Кинеза (јун 2016) била у складу са ССП-ом.

Упркос овој лошој вести, оно што је за нас добро јесте то да Србија неће сносити никакве финансијске последице због тога, каже Ранка Миљеновић, извршна директорка Центра за европске политике.

– То значи да компанија која је правни наследник Железаре „Смедерево”, а то је „Хестил ајрон енд стил”, неће морати у буџет да врати део државне помоћи. Међутим, смедеревска челичана ће и даље бити под надзором Брисела и уколико се испостави да је после продаје имовине и доласка Кинеза било недозвољене државне помоћи, могло би да буде и финансијских последица – каже Миљеновићева.

Да казнених новчаних пенала неће бити види се из саопштења које је ЕК на свом сајту објавила у новембру прошле године.

Како се наводи, европски комесар за суседску политику и политику проширења Јоханес Хан обавестио је премијерку Србије Ану Брнабић да је завршена анализа о давању државне помоћи железари у Смедереву. Како се даље наводи, процењено је да железара, сада у власништву „Хестила”, није у обавези да Србији врати државну помоћ коју је примала у прошлости.

Како се наводи у саопштењу, ЕК је била у обавези да изврши ту анализу због обавеза Србије у оквиру Споразума о стабилизацији и придруживању да се поштују правила ЕУ у области државне помоћи, посебно за компаније у реструктурирању, наводи се у саопштењу.

У Извештају о напретку наводи се и то да треба кадровски оснажити Комисију за контролу државне помоћи и да је у њој запослено само петоро људи. Комисија је током 2016. и 2017. године донела 46 одлука о додели државне помоћи компанијама, а ЕК посебно подвлачи да није било ниједне забране, односно да нико за такву врсту дотација није одбијен.

Занимљиво је и то да се у годишњем извештају ове комисије наводи да у току 2015. и 2016. године државне помоћи челичној индустрији није било. Ситуација је нешто другачија у 2014. години, када су такође важила ограничења за државну помоћ. Тако се у годишњем извештају комисије наводи да је помоћ државе челичној индустрији износила 66,9 милиона евра.

Када је дампингу реч, оно што за нас није добро јесте то што ће Еврофер, удружење европских произвођача челика, мотрити на сваки наш корак. Поготово што у образложењу Европске комисије, након завршетка истраге о дампингу, којом на нашу срећу Србији нису уведене царине на извоз, званични Брисел Евроферу оставља могућност да поднесе нову жалбу против Србије.

У том образложењу се наводи да је тржишно учешће српског извоза на европском тржишту 1,04 одсто, као и да то није нанело директну штету европској индустрији, иако Еврофер тврди супротно. Додаје се и то да цене по којима је Србија извозила челик нису биле најниже у поређењу са другим земљама. Пре би се могло рећи да је Србија пратила ценовне трендове, него што их је постављала, наводи се у образложењу. Уколико се тврдње Еврофера у будућности остваре, ово удружење моћи ће да поднесе нову жалбу, наводи се у образложењу ЕК.