„Hestil” ne mora da vrati pare u budžet

Protokol pet u Srbiji nije počeo da važi sa danom potpisivanja SSP-a – 1. februara 2009. godine. Domaća čeličana je bila zaštićena pet godina i u tom periodu je dotiranje železare bilo dozvoljeno. Međutim, od 1. februara 2014. godine Protokol pet je stupio na snagu i Srbija je morala da dokazuje da je državna pomoć koju je čeličana u Smederevu dobijala pre dolaska Kineza (jun 2016) bila u skladu sa SSP-om.

Uprkos ovoj lošoj vesti, ono što je za nas dobro jeste to da Srbija neće snositi nikakve finansijske posledice zbog toga, kaže Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike.

– To znači da kompanija koja je pravni naslednik Železare „Smederevo”, a to je „Hestil ajron end stil”, neće morati u budžet da vrati deo državne pomoći. Međutim, smederevska čeličana će i dalje biti pod nadzorom Brisela i ukoliko se ispostavi da je posle prodaje imovine i dolaska Kineza bilo nedozvoljene državne pomoći, moglo bi da bude i finansijskih posledica – kaže Miljenovićeva.

Da kaznenih novčanih penala neće biti vidi se iz saopštenja koje je EK na svom sajtu objavila u novembru prošle godine.

Kako se navodi, evropski komesar za susedsku politiku i politiku proširenja Johanes Han obavestio je premijerku Srbije Anu Brnabić da je završena analiza o davanju državne pomoći železari u Smederevu. Kako se dalje navodi, procenjeno je da železara, sada u vlasništvu „Hestila”, nije u obavezi da Srbiji vrati državnu pomoć koju je primala u prošlosti.

Kako se navodi u saopštenju, EK je bila u obavezi da izvrši tu analizu zbog obaveza Srbije u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da se poštuju pravila EU u oblasti državne pomoći, posebno za kompanije u restrukturiranju, navodi se u saopštenju.

U Izveštaju o napretku navodi se i to da treba kadrovski osnažiti Komisiju za kontrolu državne pomoći i da je u njoj zaposleno samo petoro ljudi. Komisija je tokom 2016. i 2017. godine donela 46 odluka o dodeli državne pomoći kompanijama, a EK posebno podvlači da nije bilo nijedne zabrane, odnosno da niko za takvu vrstu dotacija nije odbijen.

Zanimljivo je i to da se u godišnjem izveštaju ove komisije navodi da u toku 2015. i 2016. godine državne pomoći čeličnoj industriji nije bilo. Situacija je nešto drugačija u 2014. godini, kada su takođe važila ograničenja za državnu pomoć. Tako se u godišnjem izveštaju komisije navodi da je pomoć države čeličnoj industriji iznosila 66,9 miliona evra.

Kada je dampingu reč, ono što za nas nije dobro jeste to što će Evrofer, udruženje evropskih proizvođača čelika, motriti na svaki naš korak. Pogotovo što u obrazloženju Evropske komisije, nakon završetka istrage o dampingu, kojom na našu sreću Srbiji nisu uvedene carine na izvoz, zvanični Brisel Evroferu ostavlja mogućnost da podnese novu žalbu protiv Srbije.

U tom obrazloženju se navodi da je tržišno učešće srpskog izvoza na evropskom tržištu 1,04 odsto, kao i da to nije nanelo direktnu štetu evropskoj industriji, iako Evrofer tvrdi suprotno. Dodaje se i to da cene po kojima je Srbija izvozila čelik nisu bile najniže u poređenju sa drugim zemljama. Pre bi se moglo reći da je Srbija pratila cenovne trendove, nego što ih je postavljala, navodi se u obrazloženju. Ukoliko se tvrdnje Evrofera u budućnosti ostvare, ovo udruženje moći će da podnese novu žalbu, navodi se u obrazloženju EK.