Ердоган нам ништа не намеће

Два председника су темеље будуће сарадње ударили у у јулу прошле године, на маргини међународног конгреса о нафти у Истанбулу. Како је Вучић касније објаснио, замолио је тада Ердогана да одвоји довољно времена како би могли да размотре читав спектар политичких, економских и културних односа рекавши да Србија и српски народ желе искрено пријатељство са Турском.

Није се дуго чекало на турски одговор. Председник Ердоган је 10. октобра у Србију дошао у пратњи чак 150 привредника. У Београду је потписано двадесетак споразума, а један од најважнијих Декларација о оснивању Високог савета за сарадњу Србије и Турске. Вучић је био у Турској крајем јануара на трилатералном састанку којем је осим Ердогана присуствовао и члан председништва БиХ Бакир Изетбеговић где се разговарало и о односима  Срба и Бошњака у региону.

Иако је француски председник Емануел Макрон у свом обраћању Европском парламенту поручио да не би желео да се Балкан окрене Турској и Русији, Београд има користи од сарадње са Анкаром. Робна размена две земље износи већ 900 милиона долара. Упркос страху од политичког повратка Турске на Балкан, истанбулски економиста и политички коментатор Атила Јешилада за Дојче веле поручује да је неоотоманизам само пусти сан политичке елите у Турској. Како уверава, турски привредници у Србији траже тржиште и јефтину радну снагу.

Рекло би се, ипак, да у српско-турским односима постоји и један шири контекст. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да је добро да јача турски утицај на Балкану и то што се Запад плаши Турске, јер у таквој ситуацији можемо да се ослонимо више и на Русију. „Када смо били искључиво у зони утицаја Запада, лоше смо пролазили. За нас је важно што Турска не наступа са становишта идеолошког универзализма и не нуди нам неке своје вредности. Турска гледа свој геополитички интерес, за разлику од Запада који покушава да вам све уреди и наметне нека универзална решења. Ми са Турцима можемо да нађемо компромис ослањајући се на Русију”, сматра Анђелковић.

Др Стеван Гајић из Института за европске студије истиче да се у условима стратешког побољшања руско-турских односа после неуспешног пуча 2016, отворила јединствена прилика да и Србија са Турском успостави стратешку сарадњу. Зато овај политиколог предлаже да Београд отворено затражи од Анкаре да повуче признање сецесије Косова, поготово сад, када су лоши односи приштинског руководства са Турском.

„Срби су оставили печат у Турској. И данас се у  многим турским домова говори српски језик, зато је Турска  једина држава која може да помири Србе православне и исламске вере и то би заиста могао да буде кључ за истинску сарадњу са Анкаром. Србија да буде стратешки партнер Турске на Балкану на вратима Европе, а да Турска утиче на  једно свесрпско помирење између Срба различитих вера, како би се умањио антагонизам настао због ратова деведесетих година”, каже Гајић.

Овај научни сарадник ИЕС-а подсећа да је истинско стратешко партнерство, па чак и пријатељство са Анкаром могуће и подсећа на светли пример из историје, највећег везира у историји османске империје, Мехмед паше Соколовића, који је био пореклом Србин. Залог који је оставио Мехмед паша кроз обнову Пећке патријаршије, истиче Гајић, био је кључни моменат за спасавање српског идентитета, православне вере, чак и српског језика у том времену.

Робна размена достигла 999 милиона евра

Према подацима АПР, у Србији је регистровано 851 предузеће чији су већински власници компаније и физичка лица из Турске. Више од 50 турских компанија има озбиљне пословне операције у Србији, а у последњих пар година је отворено или почело да се гради 20 турских фабрика и погона. Да економска сарадња између Србије и Турске све више напредује показује и податак Републичког завода за статистику да је робна размена између Србије и Турске у прошлој години, према подацима Привредне коморе Србије, достигла рекордних 999 милиона евра. Србија је у Турску извезла робу у вредности 273,2 милиона евра, а увезла за 725,4 милиона евра.

Иако је српски извоз од 2009. године, пре почетка примене Споразума о слободној трговини две земље, порастао 8,5 пута, нашу државу у размени с Турском и даље оптерећује дефицит у спољнотрговинској размени. У Привредној комори Србије кажу да ревидирани Споразум о слободној трговини отвара простор да значајно побољшамо биланс у спољнотрговинској размени. Тако се очекује да ће отварање нових квота које смо добили (посебно за јунеће месо и рафинисано и сирово сунцокретово уље) и повећање постојећих квота за извоз пољопривредно-прехрамбених производа допринети повећању нашег извоза и смањењу дефицита.