Поглед на највећег Маркса на свету

Од Кемница, трећег по величини града Саксоније – Немци је званично зову Слободна држава Саксонија – није много тога остало након што су га британски и амерички бомбардери разрушили крајем Другог светског рата у савезничког акцији под шифрованим именом „Пуцањ грома”. Да ствар буде још тужнија, некадашњи центар текстилне индустрије, познат и као „саксонски Манчестер”, или што бисмо ми рекли „саксонски Лесковац” – после рата се нашао на погрешној, источној страни подељене државе.

За утеху, добио је „поклон” због којег је постао једна од највећих туристичких атракција ДР Немачке. Наиме, недалеко од познате кафане „Москва” – где су се некада састајали комунистички званичници и припадници злогласне источнонемачке тајне полиције Штази, а сад на лаган оброк по приступачној цени свраћају студенти, службеници и породице – уздиже се џиновска глава Карла Маркса, највећа на свету!

А зашто је отац дијалектичког материјализма управо ту овековечен на овако бизаран начин? Па зато што је Кемниц средином прошлог века привремено носио његово име. Скулптура је постављена 1971. године и дело је руског уметника Лава Кербела, који се управо и прославио по мамутским соцреалистичким споменицима овог типа. На згради иза монументалне разбарушене Марксове главе, сам споменик житељи Кемница управо тако називају – Глава, односно „Нишел” на локалном саксонском наречју. У камену је, на више језика, уклесан његов чувени позив: „Пролетери свих земаља, уједините се!”

Првобитно име града, словенско, било је „Камјеница”, по истоименој „каменој” реци, како су је назвали оснивачи Сораби – занимљиво је да је 1737. године, сасвим случајно, приликом рударских ископавања у околини Кемница откривена и „камена шума”, односно вулканском лавом окамењена стабла од пре више од 290 милиона година! У 12. веку град је понео немачки назив Кемниц, како се звало насеље око тамошњег бенедиктинског манастира. У Карл Марксштат („град Карла Маркса”) преименован је 10. маја 1953, да би 21. јуна 1990. повратио данашњи назив.

Савремени Кемниц се развио у јак факултетски центар, нарочито је познат и угледан Технички универзитет, и захваљујући мноштву студентарије, којих је око 10.000, град делује живље и ведрије него што би се закључило на основу популационе статистике. А она показује да је број становника Кемница за један век опао са 320.000 на 230.000. Од уједињења Немачке изгубио је петину својих житеља, махом младих, који су отперјали у западни део земље у потрази за боље плаћеним послом и вишим стандардом.

Карл Маркс („Глава”) је остао.