Метафора црне кутије

Да ли је црна кутија само метафора позоришне и балетске сцене која пружа слободу и представља затворени и отворени микро и макросвет који оплемењује сценографска машта? Или је црна кутија креативни полигон који изазива и позива уметника на лично ангажовање и самосвесно истраживање како би изнео своје ставове и виђење стања у савременој уметности, култури па и у држави.

Одговоре на ову дилему понудили су публици, стручној јавности и колегама чланови Секције за сценографију и костимографију УЛУПУДС-а на поставци „Кутија или не?” – до ове године знаној као „Црна кутија” – отвореној у галерији „Сингидунум”.

На седмој по реду изложби, по речима кустоскиње галерије Маје Шкаљац Станошевић, дванаест уметника „изашло” је из оквира кутије.

Једна од њих, костимограф и некадашња балерина Ида Игњатовић, изложила је макету балетске представе „Они”.

– Изложену макету користио је редитељ Ђорђе Макаревић док је размишљао о ликовима, светлима и кореографији овог комада инспирисаног истинитим догађајима. Сценографија није лепа, али је психолошки и временски тачна. Комад се одиграва у купатилу и макета је помогла да поставимо технички веома захтеван подухват – металну рилогу, прстен, са купатилском завесом око целе сцене – навела је ауторка.

Да аутори нису размишљали само о театру, публици је демонстрирала и Милица Марковић Јовановић кутијом специјално рађеном за свог унука који обожава  витезове.

– Направила сам кутију у три нивоа на којима су врапци представљени као средњовековни такмичари на витешком турниру коме присуствују краљ и краљица, на Калемегдану. Својом маштом унук може да дода још фигура на сва три нивоа – рекла је ауторка.

Поставка је отворена до 12. маја.