Metafora crne kutije

Da li je crna kutija samo metafora pozorišne i baletske scene koja pruža slobodu i predstavlja zatvoreni i otvoreni mikro i makrosvet koji oplemenjuje scenografska mašta? Ili je crna kutija kreativni poligon koji izaziva i poziva umetnika na lično angažovanje i samosvesno istraživanje kako bi izneo svoje stavove i viđenje stanja u savremenoj umetnosti, kulturi pa i u državi.

Odgovore na ovu dilemu ponudili su publici, stručnoj javnosti i kolegama članovi Sekcije za scenografiju i kostimografiju ULUPUDS-a na postavci „Kutija ili ne?” – do ove godine znanoj kao „Crna kutija” – otvorenoj u galeriji „Singidunum”.

Na sedmoj po redu izložbi, po rečima kustoskinje galerije Maje Škaljac Stanošević, dvanaest umetnika „izašlo” je iz okvira kutije.

Jedna od njih, kostimograf i nekadašnja balerina Ida Ignjatović, izložila je maketu baletske predstave „Oni”.

– Izloženu maketu koristio je reditelj Đorđe Makarević dok je razmišljao o likovima, svetlima i koreografiji ovog komada inspirisanog istinitim događajima. Scenografija nije lepa, ali je psihološki i vremenski tačna. Komad se odigrava u kupatilu i maketa je pomogla da postavimo tehnički veoma zahtevan poduhvat – metalnu rilogu, prsten, sa kupatilskom zavesom oko cele scene – navela je autorka.

Da autori nisu razmišljali samo o teatru, publici je demonstrirala i Milica Marković Jovanović kutijom specijalno rađenom za svog unuka koji obožava  vitezove.

– Napravila sam kutiju u tri nivoa na kojima su vrapci predstavljeni kao srednjovekovni takmičari na viteškom turniru kome prisustvuju kralj i kraljica, na Kalemegdanu. Svojom maštom unuk može da doda još figura na sva tri nivoa – rekla je autorka.

Postavka je otvorena do 12. maja.