Европа немоћна против дигиталних џинова
План Европске комисије да се дигиталним компанијама уведе додатни порез имао је у марту, када је објављен, подршку пет економски најјачих земаља, укључујући Француску и Немачку. Француска је као иницијатор и најгласнији заговорник идеје тврдила прошле године да је уз њу 19 чланица ЕУ, али после недавног састанка министара финансија у Софији чини се да је књига спала на четири слова.
Како пише „Политико”, земље које су првобитно исказале подршку „Макроновом порезу” сада се залажу за међународно решење у оквиру Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Према изјавама званичника који су присуствовали разговорима иза затворених врата, у атмосфери претећег трговинског рата са Вашингтоном, Европљани се прибојавају америчке освете уколико подрже план. Највећи технолошки играчи углавном су америчке компаније, а противљење је тренутно најгласније у земљама у које су сместили своја европска седишта – у Ирској („Гугл”, „Фејсбук”) и Луксембургу („Амазон”). Оне страхују да ће нова регулатива смањити страна улагања, а предлог је за њих као мале земље неповољан и због тога што би се висина пореза одређивала по броју корисника дигиталних сервиса.
Последњи ударац француском ставу стигао је са неочекиване стране – из Уједињеног Краљевства. Иако је она на путу изласка из ЕУ, за пореске промене потребна је подршка свих 28 чланица, а британски министар Филип Хамонд залoжио се у Софији за глобални приступ опорезивању дигиталних фирми у даљем дијалогу са ОЕЦД уместо кроз привремено решење ЕУ.
Британија је у септембру потписала подршку европској дигиталној такси и француском министру није јасно шта ју је навело да се предомисли.
„Ми смо независан континент и требало би то и да останемо”, рекао је француски министар финансија Бруно ле Мер новинарима, питајући се да ли чланице ЕУ можда „немају храбрости да узму судбину у своје руке”.
„Више не можемо да прихватимо да све наше приватне компаније плаћају у нашим земљама висок порез, а да дигитални џинови немају исту обавезу. Ако ћете то да објашњавате грађанима, срећно вам било”, додао је Ле Мер после неформалног састанка са својим европским колегама у Софији, где је очекивао да ће добити подршку.
Француски председник Емануел Макрон је један од најватренијих поборника опорезивања технолошких компанија и надао се да ће договор бити постигнут до краја године. Ово питање је постало још важније после скандала са злоупотребом податка са „Фејсбука” у кампањи Доналда Трампа, а и због чињенице да се следеће године одржавају избори за Европски парламент.
Министар финансија Луксембурга изнео је став да ЕУ треба да се посаветује са САД пре него што усвоји било какав порески план за велике компаније попут „Гугла”.
Спорно решење предложила је Европска комисија у марту, уз образложење да није праведно да традиционалне компаније плаћају порез на добит 23,2 одсто, док дигиталне у просеку имају стопу од 9,5 одсто. Решење је требало да послужи као привремено док се земље ЕУ не договоре о другом предлогу, који би трајно променио правила блока о порезу на добит компанија. Европски комесар за пореску политику Пјер Московици хвалио је предлог који би стопом од три одсто донео блоку пет милијарди евра годишње. Британски министар Хамонд је, међутим, више пута упозоравао колеге у ЕУ да тај износ не би био „толико импресиван” када се подели на 28 земаља.
Према изворима „Политика”, у Софији су француског министра подржали само представници Пољске, Португалије, Шпаније и Италије. Опозициони тим на другој страни расте. Малта, Луксембург, Ирска, Данска, Литванија, Финска Шведска и Британија залажу се за решење кроз ОЕЦД, клуб развијених земаља који је до сада усаглашавао велике реформе корпоративног пореза на глобалном нивоу. Преостале чланице се нису изјасниле. Нови немачки министар финансија Олаф Шолц наводно је прећутао расправу, јер Немачка страхује узвратних мера Вашингтона које би тешко погодиле њену ауто-индустрију.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
