Глава важнија од оцена

Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је да 594 средње школе у Србији располажу са 75.790 слободних места, дакле нешто више него што броји садашња генерација малих матураната. Списак свих школа, с понудом образовних профила и бројем предвиђених места, ђаци и родитељи моћи ће да погледају на сајту министарства, најављује за наш лист Александар Пајић, помоћник министра просвете за средње образовање и председник Комисије за упис у средње школе. Осим на сајту mpn.gov.rs, тај списак ће се наћи и у продаји у штампаном издању „Просветног прегледа”, наглашава за наш лист помоћник министра.

Он подсећа да је од ове године на снази нови начин бодовања за упис у средње школе, који од ђака тражи да покажу више знања на завршном испиту, односно шта им је од градива из осмолетке остало у глави, док ће мање бити вреднован успех остварен у основној школи. Уместо 70 бодова које је доносио резултат из претходног школовања, ђацима ће бити рачунато највише 60 поена, док ће на завршном испиту сада максимално моћи да освоје 40, уместо ранијих 30 бодова.

Испити из матерњег језика и математике максимално ће носити по 13 бодова, а комбиновани тест 14. До сада су ђаци на сва три наведена теста освајали највише по 10 поена. Комбиновани тест ће и даље бити састављен од питања из биологије, историје, географије, физике и хемије, што показује да ће се од ученика највише тражити свеукупно знање стечено у току основне школе.

– На новим тестовима биће више питања отвореног типа, што значи да ђаци морају сами да напишу одговор, уместо да заокруже једну од понуђених опција – наглашава Пајић.

Мала матура, која је подразумевала тест из матерњег језика и математике, уведена је школске 2010/2011. године и сва питања на њој била су из раније припремљене збирке задатака. Та пракса укинута је 2013. године, када је први пут спроведен завршни испит у данашњем облику, који је поред математике и српског увео и комбиновани тест.

Ђаци који се одлуче за средње школе за које је одређена посебна улазница – пријемни испит, имаће и додатне поене. Детаљнија обавештења мали матуранти могу добити у школама које организују ове испите, попут гимназија с информатичким одељењима, Математичке и Филолошке гимназије у Београду, музичких, балетских и уметничких школа... Ученици који ванредно конкуришу за ове школе и имају више од 17 година пријављују се за пријемни само 11. и 14. маја.

На позицију на ранг-листи утицаће и успеси осмака с такмичења из календара Министарства просвете, али не свих.

– Бодоваће се само резултати с републичких и међународних такмичења за предмете који се полажу на малој матури. То су матерњи језик, математика и пет предмета с комбинованог теста. Додатних шест, четири или два поена осмаци ће остваривати за републичко прво, друго и треће место. Успех на међународним такмичењима доносиће 12 бодова за прво, 10 за друго и осам за освојено треће место. Овим подстичемо децу да учествују на такмичењима и доносе медаље – наглашава Пајић и додаје да остаје уписни праг од најмање 50 поена неопходних за упис у четворогодишње средње школе.

На исти начин вредноваће се републичке и међународне награде које су осмаци завредели знањем страних језика, али искључиво за упис у филолошке гимназије, односно филолошка или двојезична одељења при неспецијализованим гимназијама.

Помоћник министра истиче да је битно да родитељи помогну ученицима приликом исписивање листе 20 жељених средњих школа јер се ранијих година догађало да се „прерачунају” у попуњавању тог списка, па да буде доведен у питање упис ученика који је остварио чак и 70 поена. Важно је да имају на уму да је традиционално највеће интересовање годинама уназад владало за упис у медицинске, економске школе и поједине гимназије, као што су чувена новосадска „Јован Јовановић Змај”, „Бора Станковић” у Нишу, као и београдске – Трећу, Пету, Прву гимназију. Зато нека добро одмере жеље и могућности, односно број поена које су освојили на завршном испиту и које им је донео школски успех и евентуална такмичења.

Нови, дуални профили

Помоћник министра просвете открива да ће од ове године у српским средњим школама бити формирана и одељења с новим образовним профилима, углавном дуалним. Од четворогодишњих смерова то су туристичко-хотелијерски техничар, грађевински техничар, техничар за компјутерско управљање (ЦНЦ) машинама, а нови трогодишњи образовни профили биће оператер у прехрамбеној индустрији и оператер основних грађевинских радова. Такође ће број одељења ученика надарених за информатику у гимназијама, формираних уз подршку премијерке Ане Брнабић, порасти с досадашњих девет на око 70, с око 1.400 места.

Око 4.000 књижица више него матураната

Прошле године више од 69.000 ђака завршило је осми разред и за њих је било планирано 74.000 места у средњим школама. Ове године та разлика је 5,76 одсто, а имамо око 2.500 ђака више. То значи да ће уместо прошлогодишње разлике од 5.000 места, ове године за упис у средње школе бити понуђено нешто око 4.000 више места него што је ђака који за њих конкуришу. Податак да је ранијих година у школама било и до 7.000 више столица него будућих средњошколаца говори да је Министарство просвете направило добре корекције у уписном плану и успело да смањи традиционални број празних столица у средњошколским учионицама.

– Лоше је да остане превише планираних места у средњим школама јер онда добијамо много одељења с мање од 15 ученика. Ми то не можемо да одобримо, па се најчешће гасе трогодишњи образовни профили због мањег броја заинтересованих ученика, што је опет у супротности са стратегијом Владе Србије о ширењу дуалног образовања – наглашава Пајић.