Од папира до 3Д виртуелне туре

Ненад Лајбеншпергер, историчар у овој институцији, човек који већ извесно време интензивно свакодневно другује с разнородним елементима процеса дигитализације, истиче да је управо документација један од важних сегмената, будући да је то база за сву будућу потенцијалну обнову добара о којима се завод стара. А ту спадају изузетно значајни споменици, примерице манастири Студеница или Жича, Народно позориште или Споменик кнезу Михаилу у Београду.  

– Програм, односно апликација, који смо развили уз помоћ Министарства културе и информисања зове се Информациони систем непокретних културних добара. Ту се похрањују сви подаци које имамо о неком добру: пуно име, власништво, локација, решење по којем је проглашено за заштићени споменик културе уз неопходну категоризацију, детаљан опис, техничка документација, правна документа као што су катастарске копије плана, фото-документација. Невоља је у томе што за неке објекте немамо потпуне податке, тиме се сада додатно бавимо и доводимо у ред нашу базу података, посебно досијее који су стари преко четрдесетак година, где постоји понекад и само по један документ. Следећи корак биће векторско исцртавање техничке документације која је се сад скенира у папирном облику, у једном тренутку доћи ћемо и до 3Д снимања и виртуелне реалности – објашњава Ненад Лајбеншпергер, прелазећи одмах и на конкретан пример, случај Електротехничке школе у Новом Саду.

– Пред вама смо управо скенирали одлуку владе из Службеног гласника о проглашењу за споменик културе, ту је копија плана, а након тога прелазимо на фотографије. И ово је пример објекта који има добру и потпуну документацију – додаје наш домаћин, показујући на посебан скенер за фото-негативе, који се користи у случајевима где постоје сачувана фото-сведочанства која нису у папирном формату. 

Ако пређемо с појединачног на општи план, важно је истаћи да ће у поменутом информационом систему бити умрежено свих четрнаест Завода за заштиту споменика културе који постоје широм Србије. Што нас доводи до још једне теме – затеченог стања у осталим институцијама културе у земљи. Екипа надлежног министарства, путујући по Србији, дошла је до закључка да постоји несклад међу различитим установама када је реч о самој инфраструктури неопходној за спровођење дигитализације, почев од мреже која у њима функционише па до приступа брзом интернету, опреме и људских ресурса – каже Дејан Масликовић, помоћник министра културе и информисања за развој дигиталне истраживачке инфраструктуре.

– Канцеларија за ИТ управу при кабинету премијерке Брнабић показала је разумевање када су у питању наше потребе зарад побољшања ситуације па очекујемо да ће проблеми бити решени и да ћемо добити и повећан број запослених који ће се у установама културе бавити процесом дигитализације. Читав тај посао немогућ је и незамисив без области културе. Ево, рецимо, узмимо образовање. Ако хоћемо е-образовање, онда морамо деци да омогућимо да могу да приступе садржајима из културе који су у вези с неком темом о којој уче, као што је то, на пример, династија Карађорђевића и тако редом. Слично је и са е-управом, где су кључни архиви који спадају у област културе – наглашава Масликовић, подсећајући истовремено да је процес дигитализације нешто што ће, у неку руку, тећи континуирано и константно, чак и када се унесе сва тренутно постојећа грађа, најпре имајући у виду честе трансфере података и напредак технологије.