Od papira do 3D virtuelne ture

Nenad Lajbenšperger, istoričar u ovoj instituciji, čovek koji već izvesno vreme intenzivno svakodnevno druguje s raznorodnim elementima procesa digitalizacije, ističe da je upravo dokumentacija jedan od važnih segmenata, budući da je to baza za svu buduću potencijalnu obnovu dobara o kojima se zavod stara. A tu spadaju izuzetno značajni spomenici, primerice manastiri Studenica ili Žiča, Narodno pozorište ili Spomenik knezu Mihailu u Beogradu.  

– Program, odnosno aplikacija, koji smo razvili uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja zove se Informacioni sistem nepokretnih kulturnih dobara. Tu se pohranjuju svi podaci koje imamo o nekom dobru: puno ime, vlasništvo, lokacija, rešenje po kojem je proglašeno za zaštićeni spomenik kulture uz neophodnu kategorizaciju, detaljan opis, tehnička dokumentacija, pravna dokumenta kao što su katastarske kopije plana, foto-dokumentacija. Nevolja je u tome što za neke objekte nemamo potpune podatke, time se sada dodatno bavimo i dovodimo u red našu bazu podataka, posebno dosijee koji su stari preko četrdesetak godina, gde postoji ponekad i samo po jedan dokument. Sledeći korak biće vektorsko iscrtavanje tehničke dokumentacije koja je se sad skenira u papirnom obliku, u jednom trenutku doći ćemo i do 3D snimanja i virtuelne realnosti – objašnjava Nenad Lajbenšperger, prelazeći odmah i na konkretan primer, slučaj Elektrotehničke škole u Novom Sadu.

– Pred vama smo upravo skenirali odluku vlade iz Službenog glasnika o proglašenju za spomenik kulture, tu je kopija plana, a nakon toga prelazimo na fotografije. I ovo je primer objekta koji ima dobru i potpunu dokumentaciju – dodaje naš domaćin, pokazujući na poseban skener za foto-negative, koji se koristi u slučajevima gde postoje sačuvana foto-svedočanstva koja nisu u papirnom formatu. 

Ako pređemo s pojedinačnog na opšti plan, važno je istaći da će u pomenutom informacionom sistemu biti umreženo svih četrnaest Zavoda za zaštitu spomenika kulture koji postoje širom Srbije. Što nas dovodi do još jedne teme – zatečenog stanja u ostalim institucijama kulture u zemlji. Ekipa nadležnog ministarstva, putujući po Srbiji, došla je do zaključka da postoji nesklad među različitim ustanovama kada je reč o samoj infrastrukturi neophodnoj za sprovođenje digitalizacije, počev od mreže koja u njima funkcioniše pa do pristupa brzom internetu, opreme i ljudskih resursa – kaže Dejan Masliković, pomoćnik ministra kulture i informisanja za razvoj digitalne istraživačke infrastrukture.

– Kancelarija za IT upravu pri kabinetu premijerke Brnabić pokazala je razumevanje kada su u pitanju naše potrebe zarad poboljšanja situacije pa očekujemo da će problemi biti rešeni i da ćemo dobiti i povećan broj zaposlenih koji će se u ustanovama kulture baviti procesom digitalizacije. Čitav taj posao nemoguć je i nezamisiv bez oblasti kulture. Evo, recimo, uzmimo obrazovanje. Ako hoćemo e-obrazovanje, onda moramo deci da omogućimo da mogu da pristupe sadržajima iz kulture koji su u vezi s nekom temom o kojoj uče, kao što je to, na primer, dinastija Karađorđevića i tako redom. Slično je i sa e-upravom, gde su ključni arhivi koji spadaju u oblast kulture – naglašava Masliković, podsećajući istovremeno da je proces digitalizacije nešto što će, u neku ruku, teći kontinuirano i konstantno, čak i kada se unese sva trenutno postojeća građa, najpre imajući u vidu česte transfere podataka i napredak tehnologije.