И послодавци траже право на штрајк

У писму Уније послодаваца упућеном Министарству за рад наведено је да су њени представници од почетка рада радне групе заступали ставове за које сматрају да су у интересу свих грађана Србије. Први је да се у закону о штрајку регулише и право послодаваца да штрајкују, односно, како је наведено „право послодаваца на одбрамбени локаут”, уз напомену да оно подразумева већа ограничења него право на штрајк.

Локаут се у пословном свету дефинише као акција и противмера послодавца на право радника и њихових синдиката на штрајк. У том случају сви уговори престају да важе док се две стране не договоре.

У образложењу свог захтева Унија послодаваца напомиње да се одбрамбени локаут јавља као противмера штрајку који није обухватио све запослене код послодавца. Преведено, послодавци захтевају да им се омогући да не плате запослене који не штрајкују зато што не могу да им обезбеде нормалан рад. Тако се, кажу, истовремено избегава да послодавац дође у ситуацију да покрене стечајни поступак.

Напомиње се и да право на локаут могу да имају само послодавци из приватног сектора, будући да послодавци у јавном сектору имају право на обезбеђивање минимума процеса рада током штрајка, како би се осигурала заштита јавног интереса. У писму се наводи да је право на локаут признато послодавцима у Аустрији, Немачкој, Данској, Великој Британији, Ирској, Холандији, Мађарској, Црној Гори, Хрватској, САД, Канади, Јапану, Новом Зеланду, могуће је у Француској, Шпанији, а путем судских пресуда признат је у Италији.

Унија послодаваца захтева да се штрајк у закону дефинише као крајња мера незадовољства, која подразумева прекид рада који организује синдикат или већина запослених код послодавца ради остваривања и заштите њихових економских, социјалних и професионалних интереса и права из радног односа. Они захтевају да се у закону нарочито истакне начело заштите имовине за време штрајка. Затим да се предвиди клаузула радно-социјалног мира, која подразумева да се штрајк не може организовати ако је закључен колективни уговор и ако се поштују његове одредбе и да се штрајк солидарности ограничи само на један сат, и то само у једном дану. Тражи се и да се ограничи број чланова штрајкачког одбора, будући да они не могу бити обухваћени минимумом процеса рада.