У дому Клода Монеа

Реченица Франсиса Бејкона да је „најлепши део лепоте онај који ниједна слика не може да изрази” најбољу потврду добија у нормандијском сеоцету Живернију, чију славу је пронео један од највећих сликара свих времена – Оскар-Клод Моне (1840–1926). Отац импресионизма, чије су слике прво открили Јапанци и Американци, а постхумно и Французи, овде је живео 43 године, стварајући нека од својих најчувенијих дела. Једна од 250 слика из тог серијала – „Језеро са локвањима” – и данас важи за једну од најскупље продатих на свету (2008. године за 80,4 милиона долара).

Моне је угледао Живерни кроз прозор воза и одушевљен његовом лепотом, одлучио да се пресели 80 километара од Париза. То је био тежак период у животу великог сликара, после смрти његове вољене жене Камил. У то време је живео с Алис, супругом свог патрона, која ће му касније постати друга жена и која је бринула о његово двоје и своје шесторо деце. Моне и Алис су прво изнајмили кућицу с баштом у Живернију, а тек седам година касније, након продаје четири слике, купио је кућу и почео да ствара свој цветни рај.

Ватромет боја

Данас је све ово у власништву „Фондације Клод Моне”, а кућа је отворена за јавност 1980. Годишње Живерни обиђе пола милиона љубитеља сликарства из свих крајева планете, што је Монеову кућу на туристичкој мапи Нормандије ставило на високо друго место по посећености, после острва Мон Сен Мишел.

Село које је увек имало између 300 и 500 становника, данас је потпуно посвећено чувеном сликару: од изласка из аутобуса или туристичког возића (попут оних који круже Калемегданом), исцртана је стаза с обавештењима где се налази Монеова биста, његова кућа с баштом, Музеј импресиониста, а где је гробница породице Моне. Колико је Живерни мало место, говори и податак да га је могуће обићи за мање од пола сата.

Највећа гужва је пред Монеовом кућом (улазница је 9,5 евра). Пут најпре води кроз огромну продавницу сувенира, у којој могу да се пронађу репродукције његових слика разних величина, кишобрани, мараме и торбе с мотивима локвања, књиге о импресионизму, али и јабуковача по којој је познат овај крај Нормандије. Одатле се излази право у башту, где буквално заслепи ватромет боја.

Моне је имање поделио на два дела: уз кућу је башта по чијој средини се простире централна стаза коју је назвао Grande Allee, у знак сећања на прву изложбу импресиониста 1874. године. Цветне леје су подсећале на његову сликарску палету – до стазе је садио цвеће јарких и тамнијих боја, а у позадини врсте благих и нежних боја.

Опчињен Јапаном

Други део имања је Монеова посвета Јапану, земљи коју никада није посетио, али чијом културом је био опчињен. У том делу је изградио водени врт по узору на јапанске дрворезе, с јапанским мостићима офарбаним у зелено (намерно није хтео црвену боју) и украсио бамбусима, жалосним врбама, јапанским божурима, локвањима... Моне је у једном периоду имао чак седам баштована који су морали да уклоне сваки увео лист који би се појавио како би језеро било савршено. Овим делом баште је био посебно поносан, ту је проводио сате сликајући, ту је примао госте, а међу њима је било много оних који су долазили из Земље излазећег сунца.

Иако смо били опчињени вртом, ипак смо прво ушли у кућу. Сви прозори су били широм отворени, а зраци сунца, мирис цвећа, слике и лични предмети породице Моне стварали су утисак као да ће се сваког тренутка чути бат корака сликара и смех осморо малишана. Обилазак почиње малом плавом собом за читање, одакле се улази у сликарски студио који је Моне користио до 1899. године. Студио је касније претворен у удобну дневну собу у енглеском стилу, а на зидовима су висиле Монеове и слике његових пријатеља. На спрату је сликарева спаваћа соба, затим соба његове жене Алис, мали салон за шивење... Све просторије, укључујући и жуту трпезарију и плаву кухињу у приземљу, красе вазе пуне свеже убраног цвећа и орхидеја.

Језеро с љиљанима

Туристи данас могу да се определе када ће посетити Монеову кућу и врт јер на сајту постоји распоред цветања од априла до октобра. Остало је забележено да је сликар често насумично поручивао биљке из каталога, али тако да башта буде пуна боја током читаве године. У време када смо ми посетили Живерни, вртом су доминирале лале, зумбули, нарциси, трешње у цвату... Башта је најпосећенија од јуна до августа, када језерце прекрију бели, плави и жути водени љиљани, најпознатији мотив на његовим сликама.

Моне је умро од рака плућа у 86. години. Човек којег је Мане сматрао „Рафаелом воде”, а Сезан „оком”, говорио је да је„врт у Живернију његово најлепше уметничко дело”. Отиђите и уверите се сами колико има истине у овој реченици. А до тада, ту су фотографије, ова прича и његове слике...

Како стићи од Париза

До Живернија не постоји директна аутобуска, нити железничка линија, тако да се многи одлучују да на пут крену колима или у склопу туристичке туре из Града светлости (од 60 до 250 евра). Најјефтинија варијанта је брзим ТЖВ возом од Париза до града Вернона (повратна карта је од 19 евра), а потом се до Живернија стиже туристичким возићем (повратна карта је осам евра).