Чији је канал ДТД
Нови Сад – Канал Дунав–Тиса–Дунав је нешто најбоље што се војвођанској равници могло десити. Повезује 80 насеља и гравитира му половина становништва Војводине. Канал је све оно лепо и корисно што ово парче Паноније има, или што би могло имати у привреди и туризму, уз бригу каква му је неопходна. Питање хидросистема ДТД је и питање имовине Војводине, тиме и њених финансија и привредног развоја. С књижењем те имовине на конто Војводине, међутим, не иде уопште глатко.
Питање војвођанске имовине често се посматра и кроз политичку призму, али покрајина као и држава Србија, има право својине, по Закону о јавној својини из 2011. Њиме је дат рок од пет година покрајини да поднесе захтев за упис права јавне својине, али је он истекао у октобру 2016. а посао није урађен.
Мада је закон измењен, па је за упис права својине остављено времена, до краја 2020, код неких покрајинских посланика постоји бојазан да ће Војводина остати без каналске мреже.
Наиме, када покрајина не поднесе захтев за упис овог права у датом року, надлежни укњижују, по службеној дужности, републику, уз задржавање постојећег корисника. А ако захтева нема ни после десет година – брисаће се и то право коришћења.
У Лиги социјалдемократа Војводине негодују што се ништа не чини по питању укњижења имовине АПВ, поготово када је реч о каналској мрежи.
„То је имовина вредна више од 100 милијарди, по процени управе за јавну имовину. У 2017. години, и поред обећања покрајинског премијера није урађено ништа. Чак су се ’Воде Војводине’ изјасниле да нису способне да заврше тај посао. Уколико се настави оваква пракса, доћи ћемо у ситуацију да се по сили закона сва та имовина укњижи као имовина Републике Србије. Питање је, дакле, ко ће да сноси одговорност ако се највреднија имовина која је остала АПВ – а то је 22.000 километара каналске мреже – једноставно препусти”, казао је Бранислав Богароши (ЛСВ). Према његовим речима, за ЛСВ је питање имовине круцијално и животно од кога зависи даљи развој Војводине.
У покрајинској влади наглашавају, међутим, да претходна власт није чинила ништа по том питању, а да они у 2017. години јесу предузимали активности на успостављању права јавне својине на каналској мрежи.
„Овде треба да скренемо пажњу да упис тече од 2011. године, да до 2016. није скоро ништа урађено, да је закон продужаван и да је сада право уписа до 2020. године и да смо ми покренули све механизме да се то у том року и учини”, навела је покрајинска секретарка за финансије Смиљка Јовановић.
Управа за имовину АПВ, по речима Јовановићеве, улаже све своје снаге да се имовина Војводине укњижи. У току је, каже, и израда покрајинског акта којим се ближе уређују питања имовине.
„Најтежу препреку за поступање надлежних покрајинских органа у наведеним роковима представља чињеница да код великог броја непокретности – што се нарочито односи на каналску мрежу и на државне путеве другог реда на територији АПВ – десетинама година уназад нису урађени имовинскоправни односи и објекти као такви нису уписани у катастар непокретности”, рекла је секретарка.
Основна каналска мрежа хидросистема ДТД обухвата мрежу магистралних и пловних канала дужине 930 километара. А детаљну каналску мрежу система ДТД чине сви остали примарни и секундарни канали – око 20.000 километара, са 1.900 објеката и 20 километара цевне дренаже за одводњавање и наводњавање.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


