Трампова производња хаоса
Пркосећи највећем делу света, рушећи кредибилитет силе, за коју се испоставља да не поштује међународне договоре које је потписала, гурајући САД још дубље у изолацију, тврдоглаво покушавајући да избрише легат свог претходника и ризикујући потресе на тржишту нафте, Доналд Трамп је остао доследан свом предизборном обећању.
Пошто је променио саветнике који су имали друкчије мишљење и пошто је игнорисао друге потписнике и најближе европске савезнике, Трамп је одлучио да САД без разумних аргумената унилатерално повуче из споразума о нуклеарном програму са Ираном, називајући га „гигантском фикцијом”, а Техеран „малигним”, „убилачким” и режимом „великог терора”.
Декламујући уживо на телевизији разлоге судбоносне одлуке, Трамп је – супротно уверавањима сопствених служби безбедности – тврдио да Иран крши споразум и да развија нуклеарно наоружање, позивајући се при томе на недавну грандиозну презентацију израелског премијера.
Без аргумената, његов драстични корак је изазов међународном праву, принципу континуитета и напорима да се конфликти реше мировним преговорима.
Трамп руши споразум који је Барак Обама сматрао једним од највећих спољнополитичких достигнућа своја два мандата, а свет значајним доприносом смањењу тензије на Блиском истоку.
Станар Беле куће повукао је САД из Париског договора о глобалном загревању и из транспацифичког партнерства о слободној трговини, али то нису питања о животу и смрти. Ирански споразум јесте, јер има потенцијал да појача блискоисточне тензије и да води ка новом рату са мноштвом актера.
У праву је Обама када каже да би САД могле да се суоче са избором између нуклеарно наоружаног Ирана или новог блискоисточног рата.
Трамп је више пута говорио да је договор из 2015. „најгори икад потписани споразум”, иако је Међународна агенција за атомску енергију, која редовно врши инспекције и о томе даје кварталне извештаје, до сада утврдила да Техеран поштује преузете обавезе, па је и Трамп, истина невољно, до сада давао сагласност.
Опредељујући се за уношење елемената нове неизвесности, шеф Беле куће је, међутим, одлучан да обнови стару конфронтацију. Захтева ревизију споразума, позивајући се на ирански програм балистичких ракета или рат у Јемену – теме које бечки договор уопште не помиње.
Док Трамп следи методологију Џорџа В. Буша, који је фабриковао доказе да би извршио инвазију на Ирак, Европска унија је све време одбијала захтеве за нове преговоре. Британци су упозоравали на нову регионалну трку у нуклеарном наоружању.
Шеф немачке дипломатије говори о намери своје земље да сачува у животу „важан споразум”. Русија и Кина, такође потписнице, сматрају да је реч о озбиљном доприносу глобалном и регионалном миру.
Шта ће бити? Трамп о томе није имао ништа прецизније да каже. Сада све највише зависи од Техерана. Ирански реформски председник Хасан Рухани, један од архитеката бечког споразума, најављује да ће његова земља наставити да поштује одредбе договора по коме су Ирану поступно укидане санкције у замену за међународну контролу његовог нуклеарног програма.
Кратковидом одлуком о напуштању споразума и завођењу оштрих санкција Ирану, чије би последице могле да се покажу као катастрофалне, Трамп је истовремено учинио велику услугу моћним иранским конзервативцима, који су против отварања Ирана ка свету и за задржавање курса конфронтације.
Под притиском конзервативаца, Иран би могао да покуша да експлоатише улогу жртве каприциозног америчког председника како би продубио јаз између Америке и Европе или да омогући Русији и Кини да попуне вакуум створен Трамповим повлачењем.
Уколико нове санкције буду погоршавале економску ситуацију у земљи, тврдо крило знаће према коме да каналише бес: према САД, Израелу и Саудијској Арабији.
Времена нема много јер и Рухани наговештава да би Иран могао да се врати програму обогаћивања уранијума.
Да ли то значи да смо ближе селективним америчким бомбардовањима иранских нуклеарних постројења? Или ће Вашингтон услишити жељу израелског премијера Бенјамина Нетанијахуа да тај посао обави сам?
Трамп је усамљен, препуштен тријумфу сопственог изолационизма. Да ли му је довољна захвалност коју је добио од Израела или Саудијске Арабије, огорчених иранских непријатеља? А сасвим је могуће да их је тек сада угрозио.
Трамп је напустио важан међународни споразум – јер му се тако хтело. Јер му се може. Његова продукција хаоса слаби америчке позиције на Блиском истоку и знатно повећава шансе за рат. Можда он управо то жели.
Следи нова епизода. Са Северном Корејом. Како ће Трампова иранска одлука утицати на Ким Џонг Уна?
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
