Кад би пале религијске маске

Косметски сецесионизам није на време научно дефинисан и сагледан у правом светлу?

Централна прича о исламу код нас је била концентрисана на Босну јер смо тамо имали нацију која је требало да буде секуларна, а носила је име верске групе – муслиманске! Тако да код год бисмо споменули ислам, мислило се на Босну. Данас сви говоре о томе да се и код нас јавља исламски екстремизам. Али гле парадокса, тамо где би ислам требало да породи екстремизам, дакле у муслиманској Босни, има мање исламских екстремиста него на Косову и Метохији. Још важније, овај податак открива да је то друштво исламски најригидније у Европи. Самим тим неумитно се губи аргумент у прилог косовске независности. И они који су је признали почињу да се питају како то да финансирају оне који би их убијали. Ово признање указује да је ситуација још тежа и да је главна испостава Исламске државе у Европи међу Албанцима. Да се број присталица идеја ИД креће од више десетина хиљада па до стотину хиљада. А то може само у изразито исламском друштву.

На Косову и Метохији, тврдите, има око 50.000 радикализованих муслимана. Каква је то опасност по регион и свет?

То не тврдим ја. То је за бечки „Стандард” изјавила позната новинарка из Приштине Арбена Џара. То су две и по СС дивизије. То потврђују и албанске новине које цитирају албанске муслиманске теологе. Један од њих, Зекерија Идризи је за „Коха диторе” рекао: „Феномен вахабизма је добио тако велике и узнемиравајуће димензије у свим албанским земљама и у албанској дијаспори на Западу. Они су видљиви свуда с њиховим ексцентричним дугим брадама, азијском одећом, кратким панталонама, женама обученим у црно...” Или, рецимо, Рефки Морина цитира: „Опасност коју та секта представља лежи у чињеници да се они надају да једног дана оснују глобални калифат.”

На то веома упорно и непрекидно упозорава Ветон Сурои. Посебно је значајно да је то добило потврду у детаљном истраживању Института за политичка истраживања из Приштине, којим руководи Љуљзим Пеци. Истраживање каже да се три одсто косметских Албанаца дефинишу искључиво као муслимани, за њих албанска нација не постоји. А 32 одсто испитаника себе прво одређује као муслимане, па тек онда као Албанце. Дакле у овом тренутку више од трећине Албанаца ставља ислам изнад нације. То значи да они одбацују идеју албанске нације и албанске државе. Пеци упозорава да ће, настави ли се тај тренд, албанска нација бити доведена у питање. А тај тренд се наставља прогресивном брзином.

Још док је био директор америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), Мајк Помпео је навео бившу Југославију као једну од претњи по тадашње америчке интересе. Помпео је рекао: „Неке од данашњих стварних претњи попут Ал Каиде нису нације државе. Историјски, претње по САД чиниле су државе, као нпр. Југославија или нека друга нација.”

Постављање Мајка Помпеа за министра спољних полова САД доказ је колико религија утиче на америчку спољну политику. Може се рећи да је религија постала главни извор спољне политике САД. Помпео је представник евангеличких хришћана којих у САД има 25 одсто, око 80 милиона људи. То су бирачи Трампа. Колико је то озбиљно види се из текста угледног „Економиста” који тврди да Мајк Помпео, који је до сада служио председнику као шеф ЦИА, ревносни је евангелички хришћанин оптужен за исламофобију.

Да ли су САД и западна Европа направиле историјску грешку стајући на страну албанског (и уопште муслиманског) сецесионизма и екстремизма деведесетих година на простору бивше СФРЈ? Довољно су прагматични да то никад не признају, али ваљда и довољно паметни да то схвате?

Тачно, Американци су од почетка Албанце представљали као верски равнодушан народ. И преварили су се. Сада увиђају да то била грешка. Али „дубока држава”, која по питању Космета и даље вуче конце, верује у ту причу, надајући се да ће секуларни национализам преовладати и Космет учинити европском демократском државом. Од почетка су постојали утицајни људи који су схватили да је то глупост. Али они су скрајнути с власти у моменту када се одлучивало о независности. Такав је био Џон Болтон, садашњи саветник за националну безбедност. Он је 2008. у тренутку када је Космет признат, упозоравао да то не треба чинити јер ће „постати база радикалних исламиста”. Нико га није слушао. Сада је он дошао на функцију. Али како сада признати грешку? То, међутим, није немогуће. И све указује да се припрема терен за то.

Текст у „Њујорк тајмсу”, насловљен „Како се Косово претворило у плодно тло за Исламску државу”, био је јасан показатељ ствари и разоткрио је стање?

„Њујорк тајмс” је најутицајнији амерички дневник, јако повезан с владом и нема шанси да то није објављено уз подршку из владе. Али то не треба схватити као радикалну промену у америчкој политици. Напротив, податак да се текст појавио пре две године, за време Обаме, а да се ништа није променило и да су притисци на Србију да независност прихвати све јачи и јачи, јасно показује да САД још увек верује како има шанси да секуларна идеја ипак превлада.

А ми им идемо наруку?

Нажалост. Наше тврдоглаво инсистирање на антирелигиозном албанском национализму је највећи доказ за САД да је у праву. Јер ко боље осећа шта се на Космету збива од Срба? Уместо да идемо у сусрет Болтону, ми му тиме индиректно говоримо: „Ма ти немаш појма, Клинтон је по питању Албанаца у праву.” Само тако треба схватити Харадинајево инсистирање да је индиферентан према исламу којем припада. Пазите, он је јасно рекао да номинално припада исламу. То јасно произилази из ових речи, цитирам: „Рођен сам као муслиман, а не знам зашто сам муслиман, никада нисам ушао у џамију.” Дакле, он јесте муслиман, али индиферентан. Слави Бајрам, али уз пиво. Порука је Американцима – „Сви муслимани Албанци могу бити као ја. Само ми мало помозите.” А то што је за време рата сарађивао с Ал Каидом, као да се није ни десило. Кад се то све повеже с такозваним Међународним судом за ратне злочине на Космету, који никако да крене с радом, види се колико је све ово што нам се дешава скројено у америчким кројачницама и да има само један циљ, да оправда рат у коме су Срби протерани из некадашње Републике Српске Крајине, Сарајева и Космета. Најновија фарса с хапшењем Дудаковића, пре тога Орића, Харадинаја, све је то у том пакету.

Помпео исламофоб, а подржава Харадинаја и његов наум?

Да је неко код нас на време знао ко је Помпео и да имамо јасну слику потенцијалних америчких функционера, па да смо му рекли да Харадинај тако наступа јер је то међуалбански договор да преваре америчку администрацију, Харадинај не би добио ни визу, а камоли био примљен код тадашњег директора ЦИА. Наиме, Помпео, као чврст верник, жели у рај, а да би тамо отишао, Јерусалим мора бити израелски, а насупрот њему, сваки муслиман, ако је муслиман, буквално сваки, мора бити за то да Јерусалим припадне Палестинцима. Дакле и Харадинај онемогућава Помпеу спасење после смрти и његов је лични непријатељ, а не пријатељ. Ко је овде спреман да ову истину озбиљно схвати? Људи ће рећи: „Овај Јевтић је луд.” Нека им буде. Кад буду то схватили, на челу с господином Помпеом, биће касно.

Иза покушаја државног удара у Турској стајали су, и били главни, официри албанског порекла?

Према бројним подацима, много официра који су учествовали у пучу против Ердогана пореклом су Албанци. Али они су данас Турци. Немојмо се заваравати, њих је ислам спојио са свим осталим становницима Турске у нераскидиво јединство. Можете да замислите „албанског националисту” који обожава Османлије, а они су му дедове набијали на колац.

Косметски сецесионизам није код нас на време научно дефинисан и сагледан у правом светлу?

Питање Космета је потпуно погрешно дефинисано од стране наше науке. Албанцима су приписане чудне особине, ваљда јединог народа на свету на кога религија није утицала. Идеју албанских православаца о албанској нацији која би их спасила од свакодневних „набијања на колац” које су над њима муслимански Албанци свакодневно вршили, атеизирани српски научници, који не разумеју природу религиозног човека, ни православаца, а камоли муслимана, прихватили су здраво за готово. Поготову због тога што су у Србији Албанци хришћани равни статистичкој грешци. И „ниједан” Србин није могао да види то измишљено албанско братство засновано на језику које превазилази веру јер су Албанци које срећемо – муслимани.

Како је могуће да се бар не узимају у разматрање ваша упозорења о горућим питањима, о националном и безбедносном проблему Србије? Ко то зна боље?

Људи су овде дубоко секуларизовани. На пописима сви су хришћани. Али нико им не поставља право питање. Да ли верују да је Марија заиста родила Исуса безгрешним зачећем? Какав би био одговор? Онај ко не верује у то, не верује у Бога јер суштина Бога је да је он свемоћан. Код нас и врхунски теолози прихватају Дарвина. Без безгрешног зачећа нема вере, нема хришћанства. Моје приче зато људима делују у најмању руку као претеране.

Утемељили сте политикологију религије, једну важну друштвену дисциплину, у Србији и одавде је отиснули у свет. Шта је томе допринело?

Да, ја сам утемељио политикологију религије и то је сада у свету призната чињеница. Последњи доказ јесте да је уведена у наставу Департмана за политичке и међународне студије чувеног британског Универзитета „Ворик”, који је на листи најбољих светских универзитета. Професор тог предмета Стивен Кетл је као основну литературу и прву, пре своје, која је под бројем два, студентима одредио мој рад „Политичка наука и религија”. Тако студенти на питање шта је дефиниција и предмет ове науке цитирају професора Јевтића из Београда. То је признато и у Русији, Нигерији, Индији... свуда!