Kad bi pale religijske maske

Kosmetski secesionizam nije na vreme naučno definisan i sagledan u pravom svetlu?

Centralna priča o islamu kod nas je bila koncentrisana na Bosnu jer smo tamo imali naciju koja je trebalo da bude sekularna, a nosila je ime verske grupe – muslimanske! Tako da kod god bismo spomenuli islam, mislilo se na Bosnu. Danas svi govore o tome da se i kod nas javlja islamski ekstremizam. Ali gle paradoksa, tamo gde bi islam trebalo da porodi ekstremizam, dakle u muslimanskoj Bosni, ima manje islamskih ekstremista nego na Kosovu i Metohiji. Još važnije, ovaj podatak otkriva da je to društvo islamski najrigidnije u Evropi. Samim tim neumitno se gubi argument u prilog kosovske nezavisnosti. I oni koji su je priznali počinju da se pitaju kako to da finansiraju one koji bi ih ubijali. Ovo priznanje ukazuje da je situacija još teža i da je glavna ispostava Islamske države u Evropi među Albancima. Da se broj pristalica ideja ID kreće od više desetina hiljada pa do stotinu hiljada. A to može samo u izrazito islamskom društvu.

Na Kosovu i Metohiji, tvrdite, ima oko 50.000 radikalizovanih muslimana. Kakva je to opasnost po region i svet?

To ne tvrdim ja. To je za bečki „Standard” izjavila poznata novinarka iz Prištine Arbena Džara. To su dve i po SS divizije. To potvrđuju i albanske novine koje citiraju albanske muslimanske teologe. Jedan od njih, Zekerija Idrizi je za „Koha ditore” rekao: „Fenomen vahabizma je dobio tako velike i uznemiravajuće dimenzije u svim albanskim zemljama i u albanskoj dijaspori na Zapadu. Oni su vidljivi svuda s njihovim ekscentričnim dugim bradama, azijskom odećom, kratkim pantalonama, ženama obučenim u crno...” Ili, recimo, Refki Morina citira: „Opasnost koju ta sekta predstavlja leži u činjenici da se oni nadaju da jednog dana osnuju globalni kalifat.”

Na to veoma uporno i neprekidno upozorava Veton Suroi. Posebno je značajno da je to dobilo potvrdu u detaljnom istraživanju Instituta za politička istraživanja iz Prištine, kojim rukovodi Ljuljzim Peci. Istraživanje kaže da se tri odsto kosmetskih Albanaca definišu isključivo kao muslimani, za njih albanska nacija ne postoji. A 32 odsto ispitanika sebe prvo određuje kao muslimane, pa tek onda kao Albance. Dakle u ovom trenutku više od trećine Albanaca stavlja islam iznad nacije. To znači da oni odbacuju ideju albanske nacije i albanske države. Peci upozorava da će, nastavi li se taj trend, albanska nacija biti dovedena u pitanje. A taj trend se nastavlja progresivnom brzinom.

Još dok je bio direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA), Majk Pompeo je naveo bivšu Jugoslaviju kao jednu od pretnji po tadašnje američke interese. Pompeo je rekao: „Neke od današnjih stvarnih pretnji poput Al Kaide nisu nacije države. Istorijski, pretnje po SAD činile su države, kao npr. Jugoslavija ili neka druga nacija.”

Postavljanje Majka Pompea za ministra spoljnih polova SAD dokaz je koliko religija utiče na američku spoljnu politiku. Može se reći da je religija postala glavni izvor spoljne politike SAD. Pompeo je predstavnik evangeličkih hrišćana kojih u SAD ima 25 odsto, oko 80 miliona ljudi. To su birači Trampa. Koliko je to ozbiljno vidi se iz teksta uglednog „Ekonomista” koji tvrdi da Majk Pompeo, koji je do sada služio predsedniku kao šef CIA, revnosni je evangelički hrišćanin optužen za islamofobiju.

Da li su SAD i zapadna Evropa napravile istorijsku grešku stajući na stranu albanskog (i uopšte muslimanskog) secesionizma i ekstremizma devedesetih godina na prostoru bivše SFRJ? Dovoljno su pragmatični da to nikad ne priznaju, ali valjda i dovoljno pametni da to shvate?

Tačno, Amerikanci su od početka Albance predstavljali kao verski ravnodušan narod. I prevarili su se. Sada uviđaju da to bila greška. Ali „duboka država”, koja po pitanju Kosmeta i dalje vuče konce, veruje u tu priču, nadajući se da će sekularni nacionalizam preovladati i Kosmet učiniti evropskom demokratskom državom. Od početka su postojali uticajni ljudi koji su shvatili da je to glupost. Ali oni su skrajnuti s vlasti u momentu kada se odlučivalo o nezavisnosti. Takav je bio Džon Bolton, sadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost. On je 2008. u trenutku kada je Kosmet priznat, upozoravao da to ne treba činiti jer će „postati baza radikalnih islamista”. Niko ga nije slušao. Sada je on došao na funkciju. Ali kako sada priznati grešku? To, međutim, nije nemoguće. I sve ukazuje da se priprema teren za to.

Tekst u „Njujork tajmsu”, naslovljen „Kako se Kosovo pretvorilo u plodno tlo za Islamsku državu”, bio je jasan pokazatelj stvari i razotkrio je stanje?

„Njujork tajms” je najuticajniji američki dnevnik, jako povezan s vladom i nema šansi da to nije objavljeno uz podršku iz vlade. Ali to ne treba shvatiti kao radikalnu promenu u američkoj politici. Naprotiv, podatak da se tekst pojavio pre dve godine, za vreme Obame, a da se ništa nije promenilo i da su pritisci na Srbiju da nezavisnost prihvati sve jači i jači, jasno pokazuje da SAD još uvek veruje kako ima šansi da sekularna ideja ipak prevlada.

A mi im idemo naruku?

Nažalost. Naše tvrdoglavo insistiranje na antireligioznom albanskom nacionalizmu je najveći dokaz za SAD da je u pravu. Jer ko bolje oseća šta se na Kosmetu zbiva od Srba? Umesto da idemo u susret Boltonu, mi mu time indirektno govorimo: „Ma ti nemaš pojma, Klinton je po pitanju Albanaca u pravu.” Samo tako treba shvatiti Haradinajevo insistiranje da je indiferentan prema islamu kojem pripada. Pazite, on je jasno rekao da nominalno pripada islamu. To jasno proizilazi iz ovih reči, citiram: „Rođen sam kao musliman, a ne znam zašto sam musliman, nikada nisam ušao u džamiju.” Dakle, on jeste musliman, ali indiferentan. Slavi Bajram, ali uz pivo. Poruka je Amerikancima – „Svi muslimani Albanci mogu biti kao ja. Samo mi malo pomozite.” A to što je za vreme rata sarađivao s Al Kaidom, kao da se nije ni desilo. Kad se to sve poveže s takozvanim Međunarodnim sudom za ratne zločine na Kosmetu, koji nikako da krene s radom, vidi se koliko je sve ovo što nam se dešava skrojeno u američkim krojačnicama i da ima samo jedan cilj, da opravda rat u kome su Srbi proterani iz nekadašnje Republike Srpske Krajine, Sarajeva i Kosmeta. Najnovija farsa s hapšenjem Dudakovića, pre toga Orića, Haradinaja, sve je to u tom paketu.

Pompeo islamofob, a podržava Haradinaja i njegov naum?

Da je neko kod nas na vreme znao ko je Pompeo i da imamo jasnu sliku potencijalnih američkih funkcionera, pa da smo mu rekli da Haradinaj tako nastupa jer je to međualbanski dogovor da prevare američku administraciju, Haradinaj ne bi dobio ni vizu, a kamoli bio primljen kod tadašnjeg direktora CIA. Naime, Pompeo, kao čvrst vernik, želi u raj, a da bi tamo otišao, Jerusalim mora biti izraelski, a nasuprot njemu, svaki musliman, ako je musliman, bukvalno svaki, mora biti za to da Jerusalim pripadne Palestincima. Dakle i Haradinaj onemogućava Pompeu spasenje posle smrti i njegov je lični neprijatelj, a ne prijatelj. Ko je ovde spreman da ovu istinu ozbiljno shvati? Ljudi će reći: „Ovaj Jevtić je lud.” Neka im bude. Kad budu to shvatili, na čelu s gospodinom Pompeom, biće kasno.

Iza pokušaja državnog udara u Turskoj stajali su, i bili glavni, oficiri albanskog porekla?

Prema brojnim podacima, mnogo oficira koji su učestvovali u puču protiv Erdogana poreklom su Albanci. Ali oni su danas Turci. Nemojmo se zavaravati, njih je islam spojio sa svim ostalim stanovnicima Turske u neraskidivo jedinstvo. Možete da zamislite „albanskog nacionalistu” koji obožava Osmanlije, a oni su mu dedove nabijali na kolac.

Kosmetski secesionizam nije kod nas na vreme naučno definisan i sagledan u pravom svetlu?

Pitanje Kosmeta je potpuno pogrešno definisano od strane naše nauke. Albancima su pripisane čudne osobine, valjda jedinog naroda na svetu na koga religija nije uticala. Ideju albanskih pravoslavaca o albanskoj naciji koja bi ih spasila od svakodnevnih „nabijanja na kolac” koje su nad njima muslimanski Albanci svakodnevno vršili, ateizirani srpski naučnici, koji ne razumeju prirodu religioznog čoveka, ni pravoslavaca, a kamoli muslimana, prihvatili su zdravo za gotovo. Pogotovu zbog toga što su u Srbiji Albanci hrišćani ravni statističkoj grešci. I „nijedan” Srbin nije mogao da vidi to izmišljeno albansko bratstvo zasnovano na jeziku koje prevazilazi veru jer su Albanci koje srećemo – muslimani.

Kako je moguće da se bar ne uzimaju u razmatranje vaša upozorenja o gorućim pitanjima, o nacionalnom i bezbednosnom problemu Srbije? Ko to zna bolje?

Ljudi su ovde duboko sekularizovani. Na popisima svi su hrišćani. Ali niko im ne postavlja pravo pitanje. Da li veruju da je Marija zaista rodila Isusa bezgrešnim začećem? Kakav bi bio odgovor? Onaj ko ne veruje u to, ne veruje u Boga jer suština Boga je da je on svemoćan. Kod nas i vrhunski teolozi prihvataju Darvina. Bez bezgrešnog začeća nema vere, nema hrišćanstva. Moje priče zato ljudima deluju u najmanju ruku kao preterane.

Utemeljili ste politikologiju religije, jednu važnu društvenu disciplinu, u Srbiji i odavde je otisnuli u svet. Šta je tome doprinelo?

Da, ja sam utemeljio politikologiju religije i to je sada u svetu priznata činjenica. Poslednji dokaz jeste da je uvedena u nastavu Departmana za političke i međunarodne studije čuvenog britanskog Univerziteta „Vorik”, koji je na listi najboljih svetskih univerziteta. Profesor tog predmeta Stiven Ketl je kao osnovnu literaturu i prvu, pre svoje, koja je pod brojem dva, studentima odredio moj rad „Politička nauka i religija”. Tako studenti na pitanje šta je definicija i predmet ove nauke citiraju profesora Jevtića iz Beograda. To je priznato i u Rusiji, Nigeriji, Indiji... svuda!