Чудо на реци Хан

Истина, распоред геополитичких карата више је ишао наруку Јужној него Северној Кореји. Земља је прешла пут од неразвијене провинцијалне државе до једне од најјачих светских економија. У уџбеницима економије вртоглав привредни развој прибавио јој је етикету „чуда на реци Хан”. Данас је животни стандард Корејаца јужно од 38. паралеле око 40 пута већи него код њихових сународника са севера.

Како је „Политици” објашњено током боравка у Сеулу, власти су на време схватиле да у недостатку природних ресурса морају да се ослоне на оно што имају – људе. „Једина сировина на коју можемо да рачунамо јесу наши људи. Зато ако било ко жели да успе, мора да пружи свој максимум”, речено нам је у Корејском институту за развој образовања (КЕДИ), који важи за кључну институцију за унапређивање локалног образовног система. Планско инвестирање у људске ресурсе се очигледно исплатило, па Јужна Кореја данас спада међу најобразованије нације на планети, а њен систем школства је у самом врху свих релевантних листи.

Паралелно с изграђивањем економије Корејци су, чини се, били и те како свесни важности улагања у јавну дипломатију и грађења позитивне слике о својој земљи у свету. На листи земаља рангираних по индексу „меке моћи”, Јужна Кореја се прилично добро котира, а прогнозира јој се даљи успон на тој лествици. Практичне благодети оваквог статуса видљиве су голим оком. Улице јужнокорејских градова преплављене су страним туристима, а локални универзитети су међу најатрактивнијим за стране студенте вољне да школовање наставе у Азији.

Глобалној препознатљивости и позитивном имиџу допринела је и успешна организација Зимских олимпијских игара и других спортских и културних догађаја, а с њиховим вероватно најпознатијим брендом – Самсунгом – директно је упознат велики део планете. У међународној дипломатији Сеулу је додатну специфичну тежину донео Бан Ки Мун, који је десет година био генерални секретар Уједињених нација.

Ипак, поред несумњивог искорака у глобалним размерама, који је нарочито драстичан када се упореде са својом, условно речено, браћом са севера, Корејци на југу имају још изазова са којима морају да се суоче. Младе генерације рођене крајем прошлог века које не памте немаштину и велике кризе на Корејском полуострву имају све мање разумевања за сан о уједињењу. Они су расли у изобиљу и ери интернета па се осећају много више делом генерације којој припадају њихови вршњаци из Европе и Северне Америке неголи они који живе на северу, заробљени у простору и времену под паском ексцентричног диктатора. Један од темељних митова на којима почива корејска нација, онај о спајању једног неправедно подељеног народа, разумљив им је уколико у породици имају сличан пример на којем се прелама ова највећа национална трагедија. Потресне приче о насилном раздвајању породица и узнемирујуће слике њихових ретких и кратких сусрета на „ничијој земљи” умногоме одржавају у животу сан о уједињењу.

А не питају се искључиво Корејци, као уосталом ни у већем делу своје савремене историје. Kao што је прави гарант опстанка Ким Џонг Уна на власти у ствари Кина, тако је судбина Јужне Кореје још од педесетих година прошлог века најгушће испреплетена са САД. Јужно од 38. паралеле распоређено је око 20.000 америчких војника под фирмом заштите савезника од евентуалних акција режима из Пјонгјанга. Парадоксално, управо је распоређивање маринаца подигло значај Северне Кореје као тампон зоне између Кине и утицаја САД. По истој логици, Америци је потребна Јужна Кореја како би распоредила противракетни систем ТХААД. Званично оправдање за ову акцију је заштита од евентуалног нуклеарног удара са севера, док се она у Пекингу чита као претња.

Судбина корејског народа и подељене земље, свеједно, подсећа на ону на нашим просторима често коришћену метафору „куће насред пута”. Огромна важност за интересе великих играча показала се често као благослов, али и као усуд. Да ли ће непредвидивом Доналду Трампу запасти да пресече корејски чвор тешко је рећи. Кључни потез је сада на такозваној тајној дипломатији, чији су се емисари без сумње већ ужурбали, од Пекинга до Вашингтона, преко Сеула и Пјонгјанга. Историјски самит у Сингапуру средином јуна биће круна њиховог посла. И још једна добра прилика за фотографисање.