Čudo na reci Han

Istina, raspored geopolitičkih karata više je išao naruku Južnoj nego Severnoj Koreji. Zemlja je prešla put od nerazvijene provincijalne države do jedne od najjačih svetskih ekonomija. U udžbenicima ekonomije vrtoglav privredni razvoj pribavio joj je etiketu „čuda na reci Han”. Danas je životni standard Korejaca južno od 38. paralele oko 40 puta veći nego kod njihovih sunarodnika sa severa.

Kako je „Politici” objašnjeno tokom boravka u Seulu, vlasti su na vreme shvatile da u nedostatku prirodnih resursa moraju da se oslone na ono što imaju – ljude. „Jedina sirovina na koju možemo da računamo jesu naši ljudi. Zato ako bilo ko želi da uspe, mora da pruži svoj maksimum”, rečeno nam je u Korejskom institutu za razvoj obrazovanja (KEDI), koji važi za ključnu instituciju za unapređivanje lokalnog obrazovnog sistema. Plansko investiranje u ljudske resurse se očigledno isplatilo, pa Južna Koreja danas spada među najobrazovanije nacije na planeti, a njen sistem školstva je u samom vrhu svih relevantnih listi.

Paralelno s izgrađivanjem ekonomije Korejci su, čini se, bili i te kako svesni važnosti ulaganja u javnu diplomatiju i građenja pozitivne slike o svojoj zemlji u svetu. Na listi zemalja rangiranih po indeksu „meke moći”, Južna Koreja se prilično dobro kotira, a prognozira joj se dalji uspon na toj lestvici. Praktične blagodeti ovakvog statusa vidljive su golim okom. Ulice južnokorejskih gradova preplavljene su stranim turistima, a lokalni univerziteti su među najatraktivnijim za strane studente voljne da školovanje nastave u Aziji.

Globalnoj prepoznatljivosti i pozitivnom imidžu doprinela je i uspešna organizacija Zimskih olimpijskih igara i drugih sportskih i kulturnih događaja, a s njihovim verovatno najpoznatijim brendom – Samsungom – direktno je upoznat veliki deo planete. U međunarodnoj diplomatiji Seulu je dodatnu specifičnu težinu doneo Ban Ki Mun, koji je deset godina bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija.

Ipak, pored nesumnjivog iskoraka u globalnim razmerama, koji je naročito drastičan kada se uporede sa svojom, uslovno rečeno, braćom sa severa, Korejci na jugu imaju još izazova sa kojima moraju da se suoče. Mlade generacije rođene krajem prošlog veka koje ne pamte nemaštinu i velike krize na Korejskom poluostrvu imaju sve manje razumevanja za san o ujedinjenju. Oni su rasli u izobilju i eri interneta pa se osećaju mnogo više delom generacije kojoj pripadaju njihovi vršnjaci iz Evrope i Severne Amerike negoli oni koji žive na severu, zarobljeni u prostoru i vremenu pod paskom ekscentričnog diktatora. Jedan od temeljnih mitova na kojima počiva korejska nacija, onaj o spajanju jednog nepravedno podeljenog naroda, razumljiv im je ukoliko u porodici imaju sličan primer na kojem se prelama ova najveća nacionalna tragedija. Potresne priče o nasilnom razdvajanju porodica i uznemirujuće slike njihovih retkih i kratkih susreta na „ničijoj zemlji” umnogome održavaju u životu san o ujedinjenju.

A ne pitaju se isključivo Korejci, kao uostalom ni u većem delu svoje savremene istorije. Kao što je pravi garant opstanka Kim Džong Una na vlasti u stvari Kina, tako je sudbina Južne Koreje još od pedesetih godina prošlog veka najgušće isprepletena sa SAD. Južno od 38. paralele raspoređeno je oko 20.000 američkih vojnika pod firmom zaštite saveznika od eventualnih akcija režima iz Pjongjanga. Paradoksalno, upravo je raspoređivanje marinaca podiglo značaj Severne Koreje kao tampon zone između Kine i uticaja SAD. Po istoj logici, Americi je potrebna Južna Koreja kako bi rasporedila protivraketni sistem THAAD. Zvanično opravdanje za ovu akciju je zaštita od eventualnog nuklearnog udara sa severa, dok se ona u Pekingu čita kao pretnja.

Sudbina korejskog naroda i podeljene zemlje, svejedno, podseća na onu na našim prostorima često korišćenu metaforu „kuće nasred puta”. Ogromna važnost za interese velikih igrača pokazala se često kao blagoslov, ali i kao usud. Da li će nepredvidivom Donaldu Trampu zapasti da preseče korejski čvor teško je reći. Ključni potez je sada na takozvanoj tajnoj diplomatiji, čiji su se emisari bez sumnje već užurbali, od Pekinga do Vašingtona, preko Seula i Pjongjanga. Istorijski samit u Singapuru sredinom juna biće kruna njihovog posla. I još jedna dobra prilika za fotografisanje.