Отисак прста открива и жртве и убице

Отисци прстију имају пресудну улогу у кривичним истрагама. Ови јединствени форензички трагови не мењају се током живота, па их полиција користи за брзу и сигурну потврду идентитета. Недавно је управо овом анализом у Србији потврђено да је мушкарац који је крајем априла убијен у Јоханесбургу с лажним исправама заправо Милан Ђуричић Мики, за којим је у Србији била расписана потерница због убиства Жељка Ражнатовића Аркана.

Отисци прстију значајни су и у идентификацији жртава после катастрофа као што су циклони, земљотреси или бомбардовања, али се свакодневно широм света уради хиљаде поређења како би се расветлили разни случајеви криминала.

Интерпол је прошле године обавио више од 2.000 идентификација захваљујући размени података међу земљама чланицама. База података ове организације садржи више од 181.000 евиденција отиска прстију.

Полиција је почетком године у Буенос Ајресу ухапсила држављанина Словачке 33-годишњег Кристијана Данева. Њега тражи полиција Чешке, због злочина почињеног пре 10 година. И овај човек откривен је на основу отисака прстију сарадњом канцеларија Интерпола у Прагу и Буенос Ајресу, јер његови документи, као и фотографија, нису могли бити поуздан доказ идентитета.

Много је примера и у нашој судској пракси да су отисци прстију били кључни докази против криминалаца, било да су остављени на оружју или на чаши, вратима или на страници часописа. Искуснији криминалци због тога посебну пажњу поклањају уклањању ових трагова брисањем отисака, спаљивањем места злочина или аутомобила који су коришћени за ликвидације.

Пре две године у Хрватској је ухапшен човек против кога је пријаву поднела девојка због претњи убиством. Он је тврдио да је Рус, а имао је оштећена документа Немачке на име Кај Атамдшханов. Испоставило се да чак ни не говори руски језик, јер се полицајцима који су га привели обратио на српском, сваки пут погрешно изговарајући име које му је писало у документима. Објаснио је да му је лична карта уништена прањем у веш-машини, а да наш језик зна јер у Србији има родбину.

Након што је хрватска полиција посумњала у његову причу и од Интерпола затражила проверу отисака, откривено је да уопште није реч о Русу, већ о српском држављанину С. Х. за којом трагају наша али и шведска полиција због оружане пљачке и трговином наркотицима. Интерпол је упозорио да је реч о особи која користи неколико идентитета, односно путује под разним именима, како онима с подручја бивше Југославије, тако и земаља западне Европе. Ипак, чак и када је суочен са необоривим доказима, остао је при тврдњи да је Рус.

Поред базе отисака прстију, Интерполова биометријска служба за препознавање, основана у новембру 2016. године садржи више од 44.000 фотографија из 137 земаља, које свакодневно користе полиције широм света како би повезале криминалце и нерешене злочине и идентификовале бегунце или непознате жртве. Овлашћени корисници у земљама чланицама могу прегледати и унакрсно проверавати евиденције отисака прстију коришћењем глобалне полицијске мреже за идентификацију познате као Афис.

Полиција може узети отиске уз помоћ електронског уређаја као што су преносиви биометријски уређаји или ручно – помоћу мастила и папира. Затим се користи посебан скенер да електронски сачува податке у одговарајућем формату. Они се затим достављају бази у Генералном секретаријату Интерпола.

Утврђивање идентитета преко отисака прстију обавља се упоређивањем удубљења, размака и изгледа шара на прсту.

Метода је јединствена јер је вероватноћа да постоје два човека с истим отиском прста равна нули. Само код једнојајчаних близанаца шаре могу да буду сличне, али чак и то је веома ретко. Због тога је овај начин форензичке анализе убрзано развијен последњих деценија, а захваљујући модерној технологији могућност грешке скоро да је сасвим искључена.

Занимљив је податак да је прву архиву отисака прстију начинила полиција у Аргентини, још крајем 19. века. Америчка војска почела је да користи ову методу за идентификацију 1907. године. Ручно упоређивање отисака прстију са места разних кривичних дела сада је прошлост, јер претрага помоћу Интерполовог Афис система траје свега неколико минута. Отисци који се грађанима узимају приликом издавања личних карти, чувају се у цивилном систему који није у вези са Афисом.