Otisak prsta otkriva i žrtve i ubice

Otisci prstiju imaju presudnu ulogu u krivičnim istragama. Ovi jedinstveni forenzički tragovi ne menjaju se tokom života, pa ih policija koristi za brzu i sigurnu potvrdu identiteta. Nedavno je upravo ovom analizom u Srbiji potvrđeno da je muškarac koji je krajem aprila ubijen u Johanesburgu s lažnim ispravama zapravo Milan Đuričić Miki, za kojim je u Srbiji bila raspisana poternica zbog ubistva Željka Ražnatovića Arkana.

Otisci prstiju značajni su i u identifikaciji žrtava posle katastrofa kao što su cikloni, zemljotresi ili bombardovanja, ali se svakodnevno širom sveta uradi hiljade poređenja kako bi se rasvetlili razni slučajevi kriminala.

Interpol je prošle godine obavio više od 2.000 identifikacija zahvaljujući razmeni podataka među zemljama članicama. Baza podataka ove organizacije sadrži više od 181.000 evidencija otiska prstiju.

Policija je početkom godine u Buenos Ajresu uhapsila državljanina Slovačke 33-godišnjeg Kristijana Daneva. Njega traži policija Češke, zbog zločina počinjenog pre 10 godina. I ovaj čovek otkriven je na osnovu otisaka prstiju saradnjom kancelarija Interpola u Pragu i Buenos Ajresu, jer njegovi dokumenti, kao i fotografija, nisu mogli biti pouzdan dokaz identiteta.

Mnogo je primera i u našoj sudskoj praksi da su otisci prstiju bili ključni dokazi protiv kriminalaca, bilo da su ostavljeni na oružju ili na čaši, vratima ili na stranici časopisa. Iskusniji kriminalci zbog toga posebnu pažnju poklanjaju uklanjanju ovih tragova brisanjem otisaka, spaljivanjem mesta zločina ili automobila koji su korišćeni za likvidacije.

Pre dve godine u Hrvatskoj je uhapšen čovek protiv koga je prijavu podnela devojka zbog pretnji ubistvom. On je tvrdio da je Rus, a imao je oštećena dokumenta Nemačke na ime Kaj Atamdšhanov. Ispostavilo se da čak ni ne govori ruski jezik, jer se policajcima koji su ga priveli obratio na srpskom, svaki put pogrešno izgovarajući ime koje mu je pisalo u dokumentima. Objasnio je da mu je lična karta uništena pranjem u veš-mašini, a da naš jezik zna jer u Srbiji ima rodbinu.

Nakon što je hrvatska policija posumnjala u njegovu priču i od Interpola zatražila proveru otisaka, otkriveno je da uopšte nije reč o Rusu, već o srpskom državljaninu S. H. za kojom tragaju naša ali i švedska policija zbog oružane pljačke i trgovinom narkoticima. Interpol je upozorio da je reč o osobi koja koristi nekoliko identiteta, odnosno putuje pod raznim imenima, kako onima s područja bivše Jugoslavije, tako i zemalja zapadne Evrope. Ipak, čak i kada je suočen sa neoborivim dokazima, ostao je pri tvrdnji da je Rus.

Pored baze otisaka prstiju, Interpolova biometrijska služba za prepoznavanje, osnovana u novembru 2016. godine sadrži više od 44.000 fotografija iz 137 zemalja, koje svakodnevno koriste policije širom sveta kako bi povezale kriminalce i nerešene zločine i identifikovale begunce ili nepoznate žrtve. Ovlašćeni korisnici u zemljama članicama mogu pregledati i unakrsno proveravati evidencije otisaka prstiju korišćenjem globalne policijske mreže za identifikaciju poznate kao Afis.

Policija može uzeti otiske uz pomoć elektronskog uređaja kao što su prenosivi biometrijski uređaji ili ručno – pomoću mastila i papira. Zatim se koristi poseban skener da elektronski sačuva podatke u odgovarajućem formatu. Oni se zatim dostavljaju bazi u Generalnom sekretarijatu Interpola.

Utvrđivanje identiteta preko otisaka prstiju obavlja se upoređivanjem udubljenja, razmaka i izgleda šara na prstu.

Metoda je jedinstvena jer je verovatnoća da postoje dva čoveka s istim otiskom prsta ravna nuli. Samo kod jednojajčanih blizanaca šare mogu da budu slične, ali čak i to je veoma retko. Zbog toga je ovaj način forenzičke analize ubrzano razvijen poslednjih decenija, a zahvaljujući modernoj tehnologiji mogućnost greške skoro da je sasvim isključena.

Zanimljiv je podatak da je prvu arhivu otisaka prstiju načinila policija u Argentini, još krajem 19. veka. Američka vojska počela je da koristi ovu metodu za identifikaciju 1907. godine. Ručno upoređivanje otisaka prstiju sa mesta raznih krivičnih dela sada je prošlost, jer pretraga pomoću Interpolovog Afis sistema traje svega nekoliko minuta. Otisci koji se građanima uzimaju prilikom izdavanja ličnih karti, čuvaju se u civilnom sistemu koji nije u vezi sa Afisom.