Бујица однесе све за један дан

И овог пролећа, становници општина Крушевац, Трстеник, Косовска Митровица, Житорађа и Ћићевац борили су се с високим водостајима Западне и Јужне Мораве, Ибра или Топлице, иако је још пре 140 година, децембра 1878. године у Србији донет први закон о водама. Скоро век и по касније, они су своје куће, оранице и стоку пред налетом водене масе штитили уз помоћ стручних служби. Само у последњих 12 година у Србији смо се суочили с три велике поплаве.

Након повлачења река и потока у корита, опет смо морали да отклањамо штету која се мери милионима динара.

Докле ће житељи приобалних подручја Србије у сезони великих водостаја и после отапања снега стрепети за своје животе и имовину? Колико сами доприносимо да се због немара и лоше организације и у 21. веку плашимо јаких киша, отапања снега? Одговоре за читаоце „Политикиног Магазина” потражили смо од Горана Пузовића, директор Јавног водопривредног предузећа „Србијаводе”. Он подсећа да се систем за одбрану од поплава Србије састоји од 2.500 километара заштитних насипа и обалоутврда, 3.500 километара канала, 42 високе бране и акумулације, 65 црпних станица и много других објеката.

1. Шта је обновљено и новоизграђено од заштитних објеката после 2014. и колико је новца утрошено за то?

Већ у јуну те године Влада Србије покренула је програм санације оштећених водних објеката, који је с непосредним трошковима одбране, закључно са 2017. износио око 5,5 милијарди динара. Санирали смо уништене и оштећене насипе, регулисали корита река и црпне станице на више од 400 локација у 95 градова и општина (Лучани, Крупањ, Обреновац, Краљево, Смедеревска Паланка, Параћин, Лесковац ...).

Истовремено су, средствима из кредита светске банке и ИПА фондова, завршени радови у Новом Пазару, Нишу, Алексинцу, Смедеревској Паланци и Неготину. У току су радови у Параћину, Ваљеву, Свилајнцу и Шапцу.

2. Да ли нам већа опасност прети од великих река или потока?

У приобаљу великих река ризик од поплаве је знатно већи. Бујичне поплаве су чешће, али је њихов потенцијал штете, како се стручно каже, мањи. Ниво водостаја великих река се прати данима док се код бујичних поплава све одигра за неколико сати, једну ноћ, пола дана.

3. Где су „црне тачке” на нашој хидрографској мапи?

У Србији је евидентирано 99 поплавних подручја. Тешко је рангирати угрожене зоне јер је свака поплава специфична. Примера ради, у последњих 12 година догодиле су се три велике поплаве у Србији, а свака је била другачија.

У пролеће 2006. услед наглог топљења снега у сливу Дунава и касније обилних падавина, у целој земљи концентрисале су се до тада незапамћене количине воде. Поплавни талас је на целом току Дунава, од неготинске низије до Бездана, достизао историјске максимуме. Зато је дуж Дунава проглашена ванредна одбрана од поплава, а у Неготину, Голупцу, Великом Градишту и Смедереву ванредно стање.

У априлу и мају 2014. поплаве су захватиле слив река Саве и Велике Мораве. Како су имале размере елементарне непогоде, Влада Србије је прогласила ванредну ситуацију на целој територији земље. Истог пролећа, у периоду од 14. до 21. маја забележени су историјски максимуми протицаја и водостаја на притокама Дрине, у сливу Колубаре и на Западној Морави, који су превазишли пројектовани степен сигурности изграђених објеката.

Две године касније, марта 2016, сливове Западне и Јужне Мораве су захватиле поплаве истог ранга као и оне из 2014, у којима су посебно страдали Лучани, насеља Обрва и Грдица, код Краљева, и насеље Коњевић поље код Чачка.

4. Колико је новца из буџета за 2018. предвиђено за заштиту од поплава и где ће бити искоришћен?

Од 2,3 милијарде динара из буџета за управљање водама, око 90 процената је намењено заштити од поплава. Новац ће бити уложен у најугроженија подручја у сливовима Колубаре, Западне и Јужне Мораве, Дрине, Тимока, Саве и Дунава. Из године у годину, влада издваја знатно више средстава за водопривреду, што указује да је проблем препознат проблем. У претходне три деценије имали смо драстичан пад улагања што је за последицу имало девастацију система одбране од поплава. Због небриге данас уместо да само одржавамо насипе, обалоутврде и канале, ми се више бавимо њиховим санирањем или реконструкцијом.

5. Чија је надлежност одржавање насипа?

Велике реке, водотоке с изграђеним вишенаменским акумулацијама и оне, који имају међународни карактер, одржавају јавна водопривредна предузећа „Србијаводе” и „Воде Војводине”. Мање реке и потоци, који углавном имају бујични карактер, у надлежности су локалних самоуправа. Постоји и Оперативни план за одбрану од поплава Републике Србије, који доноси Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и планови одбране од поплава за територије локалних самоуправа.

6. Некада су их чували долмари, а данас?

То занимање је нестало. Долмар је био радник задужен за одређену заштитну деоницу, најчешће дужине 11 километара; од пет до шест километара узводно и низводно од куће у којој је живела његова породица. Развојем технологије, средстава комуникације, превоза, задужене особе брину о већим деоницама насипа и бедема (и до 50 км) и других заштитних објеката.

7. Колико смо уопште безбедни од поплава?

То су природне појаве цикличног карактера: било их је у прошлости и биће их у будућности. Наш задатак је да ризик сведемо на најмању могућу меру, са што мањим штетним последицама. Улагањима у систем заштите у претходне четири године смањили смо ризик, а систем заштите је поузданији.

Србију у наредних од десет до петнаест година очекују велика улагања у овај систем, припрема пројеката, доношење планских аката, решавање имовинских проблема и изградња нових заштитних објеката како бисмо задатак испунили.

8. Каква је сарадња са земљама у окружењу?

Постоји стална сарадња са суседним земљама, која је институционализована кроз „Дунавску комисију”, „Савску комисију”, заједничке пројекте. Вода не познаје границе и зато све мора да буде двосмерно. Ризик је ту обостран и само заједничким деловањем проблеми могу да се реше.

9. Имамо ли довољно стручњака који се баве водопривредном инфраструктуром ?

Са све већим издвајањем средстава из буџета за обнову, развој и нове пројекте у водопривредној инфраструктури, логично да је потреба за стручним кадром израженија. Настојимо да улажемо у едукацију постојећих кадрова и проширивањем тима новим стручњацима.

10. Да ли у оквиру процеса приступања наше земље ЕУ област заштите од поплава чекају допуне?

Прописи у области управљања водама су углавном усаглашени с прописима ЕУ. У погледу заштите од вода, Србија не заостаје за развијеним земљама, међутим у области заштите од загађивања и одржавања доброг еколошког статуса вода – заостајемо!

Потребна су значајна средства за изградњу канализационих система и уређаја за пречишћавање отпадних вода и у тој области вероватно ћемо се суочити с недостатком стручних кадрова.

Велики градови заштићенији

У приобаљу Дунава и Саве су највећи градови (Београд, Нови Сад) и на тим деловима је највише изграђених заштитних објеката. У мањим местима, селима и засеоцима, кроз које протичу или су у њиховој околини мање реке и потоци, и када дође до поплава настају мање штете. Међутим, те поплаве су честе и тешко се контролишу. Заштита од бујица се првенствено решава уређењем сливова и планским коришћењем земљишта.