Bujica odnese sve za jedan dan

I ovog proleća, stanovnici opština Kruševac, Trstenik, Kosovska Mitrovica, Žitorađa i Ćićevac borili su se s visokim vodostajima Zapadne i Južne Morave, Ibra ili Toplice, iako je još pre 140 godina, decembra 1878. godine u Srbiji donet prvi zakon o vodama. Skoro vek i po kasnije, oni su svoje kuće, oranice i stoku pred naletom vodene mase štitili uz pomoć stručnih službi. Samo u poslednjih 12 godina u Srbiji smo se suočili s tri velike poplave.

Nakon povlačenja reka i potoka u korita, opet smo morali da otklanjamo štetu koja se meri milionima dinara.

Dokle će žitelji priobalnih područja Srbije u sezoni velikih vodostaja i posle otapanja snega strepeti za svoje živote i imovinu? Koliko sami doprinosimo da se zbog nemara i loše organizacije i u 21. veku plašimo jakih kiša, otapanja snega? Odgovore za čitaoce „Politikinog Magazina” potražili smo od Gorana Puzovića, direktor Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode”. On podseća da se sistem za odbranu od poplava Srbije sastoji od 2.500 kilometara zaštitnih nasipa i obaloutvrda, 3.500 kilometara kanala, 42 visoke brane i akumulacije, 65 crpnih stanica i mnogo drugih objekata.

1. Šta je obnovljeno i novoizgrađeno od zaštitnih objekata posle 2014. i koliko je novca utrošeno za to?

Već u junu te godine Vlada Srbije pokrenula je program sanacije oštećenih vodnih objekata, koji je s neposrednim troškovima odbrane, zaključno sa 2017. iznosio oko 5,5 milijardi dinara. Sanirali smo uništene i oštećene nasipe, regulisali korita reka i crpne stanice na više od 400 lokacija u 95 gradova i opština (Lučani, Krupanj, Obrenovac, Kraljevo, Smederevska Palanka, Paraćin, Leskovac ...).

Istovremeno su, sredstvima iz kredita svetske banke i IPA fondova, završeni radovi u Novom Pazaru, Nišu, Aleksincu, Smederevskoj Palanci i Negotinu. U toku su radovi u Paraćinu, Valjevu, Svilajncu i Šapcu.

2. Da li nam veća opasnost preti od velikih reka ili potoka?

U priobalju velikih reka rizik od poplave je znatno veći. Bujične poplave su češće, ali je njihov potencijal štete, kako se stručno kaže, manji. Nivo vodostaja velikih reka se prati danima dok se kod bujičnih poplava sve odigra za nekoliko sati, jednu noć, pola dana.

3. Gde su „crne tačke” na našoj hidrografskoj mapi?

U Srbiji je evidentirano 99 poplavnih područja. Teško je rangirati ugrožene zone jer je svaka poplava specifična. Primera radi, u poslednjih 12 godina dogodile su se tri velike poplave u Srbiji, a svaka je bila drugačija.

U proleće 2006. usled naglog topljenja snega u slivu Dunava i kasnije obilnih padavina, u celoj zemlji koncentrisale su se do tada nezapamćene količine vode. Poplavni talas je na celom toku Dunava, od negotinske nizije do Bezdana, dostizao istorijske maksimume. Zato je duž Dunava proglašena vanredna odbrana od poplava, a u Negotinu, Golupcu, Velikom Gradištu i Smederevu vanredno stanje.

U aprilu i maju 2014. poplave su zahvatile sliv reka Save i Velike Morave. Kako su imale razmere elementarne nepogode, Vlada Srbije je proglasila vanrednu situaciju na celoj teritoriji zemlje. Istog proleća, u periodu od 14. do 21. maja zabeleženi su istorijski maksimumi proticaja i vodostaja na pritokama Drine, u slivu Kolubare i na Zapadnoj Moravi, koji su prevazišli projektovani stepen sigurnosti izgrađenih objekata.

Dve godine kasnije, marta 2016, slivove Zapadne i Južne Morave su zahvatile poplave istog ranga kao i one iz 2014, u kojima su posebno stradali Lučani, naselja Obrva i Grdica, kod Kraljeva, i naselje Konjević polje kod Čačka.

4. Koliko je novca iz budžeta za 2018. predviđeno za zaštitu od poplava i gde će biti iskorišćen?

Od 2,3 milijarde dinara iz budžeta za upravljanje vodama, oko 90 procenata je namenjeno zaštiti od poplava. Novac će biti uložen u najugroženija područja u slivovima Kolubare, Zapadne i Južne Morave, Drine, Timoka, Save i Dunava. Iz godine u godinu, vlada izdvaja znatno više sredstava za vodoprivredu, što ukazuje da je problem prepoznat problem. U prethodne tri decenije imali smo drastičan pad ulaganja što je za posledicu imalo devastaciju sistema odbrane od poplava. Zbog nebrige danas umesto da samo održavamo nasipe, obaloutvrde i kanale, mi se više bavimo njihovim saniranjem ili rekonstrukcijom.

5. Čija je nadležnost održavanje nasipa?

Velike reke, vodotoke s izgrađenim višenamenskim akumulacijama i one, koji imaju međunarodni karakter, održavaju javna vodoprivredna preduzeća „Srbijavode” i „Vode Vojvodine”. Manje reke i potoci, koji uglavnom imaju bujični karakter, u nadležnosti su lokalnih samouprava. Postoji i Operativni plan za odbranu od poplava Republike Srbije, koji donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i planovi odbrane od poplava za teritorije lokalnih samouprava.

6. Nekada su ih čuvali dolmari, a danas?

To zanimanje je nestalo. Dolmar je bio radnik zadužen za određenu zaštitnu deonicu, najčešće dužine 11 kilometara; od pet do šest kilometara uzvodno i nizvodno od kuće u kojoj je živela njegova porodica. Razvojem tehnologije, sredstava komunikacije, prevoza, zadužene osobe brinu o većim deonicama nasipa i bedema (i do 50 km) i drugih zaštitnih objekata.

7. Koliko smo uopšte bezbedni od poplava?

To su prirodne pojave cikličnog karaktera: bilo ih je u prošlosti i biće ih u budućnosti. Naš zadatak je da rizik svedemo na najmanju moguću meru, sa što manjim štetnim posledicama. Ulaganjima u sistem zaštite u prethodne četiri godine smanjili smo rizik, a sistem zaštite je pouzdaniji.

Srbiju u narednih od deset do petnaest godina očekuju velika ulaganja u ovaj sistem, priprema projekata, donošenje planskih akata, rešavanje imovinskih problema i izgradnja novih zaštitnih objekata kako bismo zadatak ispunili.

8. Kakva je saradnja sa zemljama u okruženju?

Postoji stalna saradnja sa susednim zemljama, koja je institucionalizovana kroz „Dunavsku komisiju”, „Savsku komisiju”, zajedničke projekte. Voda ne poznaje granice i zato sve mora da bude dvosmerno. Rizik je tu obostran i samo zajedničkim delovanjem problemi mogu da se reše.

9. Imamo li dovoljno stručnjaka koji se bave vodoprivrednom infrastrukturom ?

Sa sve većim izdvajanjem sredstava iz budžeta za obnovu, razvoj i nove projekte u vodoprivrednoj infrastrukturi, logično da je potreba za stručnim kadrom izraženija. Nastojimo da ulažemo u edukaciju postojećih kadrova i proširivanjem tima novim stručnjacima.

10. Da li u okviru procesa pristupanja naše zemlje EU oblast zaštite od poplava čekaju dopune?

Propisi u oblasti upravljanja vodama su uglavnom usaglašeni s propisima EU. U pogledu zaštite od voda, Srbija ne zaostaje za razvijenim zemljama, međutim u oblasti zaštite od zagađivanja i održavanja dobrog ekološkog statusa voda – zaostajemo!

Potrebna su značajna sredstva za izgradnju kanalizacionih sistema i uređaja za prečišćavanje otpadnih voda i u toj oblasti verovatno ćemo se suočiti s nedostatkom stručnih kadrova.

Veliki gradovi zaštićeniji

U priobalju Dunava i Save su najveći gradovi (Beograd, Novi Sad) i na tim delovima je najviše izgrađenih zaštitnih objekata. U manjim mestima, selima i zaseocima, kroz koje protiču ili su u njihovoj okolini manje reke i potoci, i kada dođe do poplava nastaju manje štete. Međutim, te poplave su česte i teško se kontrolišu. Zaštita od bujica se prvenstveno rešava uređenjem slivova i planskim korišćenjem zemljišta.