Костими јој на јасмин миришу

Име наше истакнуте костимографкиње (и сценографкиње) Ангелине Атлагић већ низ година може се често прочитати на плакатима и другим афишама значајних балетских представа. Чешће у свету него овде. Недавно се она представила берлинској публици, у Штац опери, где је премијерно изведен балет „Ромео и Јулија“ Сергеја Прокофјева, а већ19. маја у њеним новим костимима појавиће се и београдски играчи у такође премијерном балету „Хазарски речник - ловци на снове“, копродукцији Народног позоришта и Мадленијанума.

Због поменутог плеса славних Шекспирових јунака у немачкој престоници на окупу се нашао репрезентативан интернационални тим уметника. Осим београдске костимографкиње, ту су били и: чувени шпански кореограф Начо Дуато, бечки архитекта-сценограф ирачког порекла Јафар Чалаби, дизајнер светла из њујоршког АБТ Брид Филдс ... Ромеа је играо Иван Заицев, гост из санктпетербуршког Михајловски театра, а Јулију „домаћа” Рускиња – чувена Полина Семјонова, првакиња Балета Штац опере. А и за нашу уметницу скоро би се могло рећи да је домаћа у тој кући, јер ово је била њена четврта премијера са њиховим играчима после представа: „Симфонија тужних песама“ (2010), у режији Томажа Пандура и кореографији Роналда Савковића, „Успавана лепотица“ (2015) и „Static Time“ (2016) Нача Дуата.

Креације шпанског кореографа управо су и биле онај магнет који је појачао њено занимање за уметност игре. Њихова сарадња почела је 2006. у Мадриду, на представи „Крила” (ЦДН), и ево траје до данас. Пре Штац опере, Ангелина Атлагић је са Дуатом „Успавану лепотицу“ и „Ромеа и Јулију“ радила у Михајловски театру, само што је своје костиме прерађивала и домаштавала за берлинску публику. Ови последњи, из приче о славним веронским љубавницима, дочекани су и једним веома поетичним описом: „...Мириси јасмина и наранџи су у ваздуху када угледате ансамбл обучен у ренесансне костиме Ангелине Атлагић“.

Дуато је њу ангажовао и за представу „Depak Inne” (2014) њујоршке Компаније Марте Грејем, у којој се игра и уз звуке музике познатог, свестраног српског уметника Арсе Јовановића. Прошлог децембра њени костими продефиловали су још једном светском метрополом – Лондоном, где је на сцени театра Колосеум одржана премијера представе „Сатори“ чији је кореограф био млади Сергеј Полунин, донедавно велика играчка звезда Лондона, а данас грађанин Београда.

За изузетну уметницу каква је Ангелина Атлагић сваки костим је прича за себе, баш као и „власник“ тог одела. И о томе нам је рекла:

– У драмским представама костими потцртавају карактере. Важи то и за оне играчке, само док њих креирате увек морате да мислите и о томе да се ради о ликовима чији је главни говор плес. Задатак јесте тежи, али је сам по себи веома инспиративан јер игра и костимографе понесе.

Прелиставајући ове балетске странице биографије Ангелине Атлагић поменимо и београдске наслове: „Отело“ (Битеф денс компанија, 2012, кореографија Зоран Марковић – Маша Колар), „Крцко Орашчић“ (Народно позориште, 2014, кореографија К. Костјуков) и долазећи „Хазарски речник – ловци на снове“, са кореографским потписом Роналда Савковића.