Мали насилници знају да их закон штити

– Када децу питате „да ли сте били жртве насиља у претходна три месеца” одговориће вам да нису, а када им поставите потпитање „да ли вас је неко задиркивао, вређао или вам отимао ствари”, најчешће одговарају потврдно. И одраслима је насиље синоним за физичке повреде, а ако модрица нема, склони су да кажу „то су дечја посла”. Као да заборављају да су психичке повреде много болније од батина – оцењује др Драган Попадић, професор социјалне психологије на Филозофском факултету у Београду.

Др Смиљка Томановић, професорка социологије породице на Филозофском факултету, сматра да се у нашој земљи негује култура агресивне комуникације, од играња у песку до парламента.

– Мене веома забрињава пораст нетолеранције према другачијима. Истраживање које се спроводи у десет земаља региона показало је да код младих особа, старости од 15 до 29 година, постоји висок степен нетолеранције према групама које су различите. Тако млади у Србији и Хрватској показују висок степен нетолеранције према хомосексуалцима, док су млади Словенци нетолерантни према Ромима – истакла је.

– Приметно је да свуда у региону постоји висок степен социјалне дистанце према припадницима осталих балканских народа, а то су млади који најчешће нису били ни рођени за време грађанског рата у бившој Југославији. Постоји једна врста идентитетског затварања у односу на све који су другачији: млади у себи носе идеју етничког непријатеља, који се етикетира као Хрват, Босанац или Србин – навела је др Томановић.

Драгана Ћорић је подсетила да је Закон о основама система образовања и васпитања, који је ступио на снагу у октобру прошле године, увео нове и другачије санкције и за ђаке и за њихове родитеље.

– Раније није било дозвољено да се дете насилник премести ни из разреда у разред, а камоли из школе у школу, без дозволе родитеља, а то је сада дозвољено уз одлуку наставничког већа. Уведена је и санкција друштвено корисног рада за децу насилнике, а већ су покренути и прекршајни поступци против родитеља неких насилних ученика – закључила је Драгана Ћорић.

Девојчице агресивније на интернету него дечаци

Вршњачко насиље је у порасту и данас га највише има на друштвеним мрежама, а у сајбер простору насилници су чешће девојчице него дечаци. Члан координационог тела за спречавање насиља у школама у Новом Саду Биљана Кикић Грујић рекла је за Танјуг након Друге конференције о вршњачком насиљу које је организовало Удружење „Друг није мета” да су последице вршњачког насиља на друштвеним мрежама далекосежне и да деца обично нису свесна тих последица. Циљ им је да у виртуелном свету штету коју чине другом детету или групи деце види што већи број људи. „ Оно што је забрињавајуће је да је старосна граница починилаца све нижа тако да деца већ у трећем, четвртом разреду основне школе врше насиље над вршњацима”, рекла је Кикић Грујић.

Додаје да већина ученика није свесна последица и када им се укаже на њих они обично кажу „ми смо се шалили”.